Када је митрополит црногорско-приморски Амфилохије скинуо чини са самоуправног социјализма, на недавном шаторском протесту против Мила Ђукановића, била је то прворазредна новост у реторици Српске православне цркве. Нарочито је звучало јеретички када је Амфилохије рехабилитовао петокраку коју је сматрао симболом нечастивог који се врзмао по шумама и горама Монтенегра. Али, није се он приказао као једини кандидат за Ципраса у мантији. Папа Фрањо одавно мири левицу са Христом.
Сада су се свети отац и човек број два у хијерархији СПЦ сусрели у Ватикану, где су расправљали о много значајнијим питањима него што су идеолошке полемике о блискости хришћанства и комунизма. Званично, папа и Амфилохије су разговарали о начину на који би могло да се реши спорно питање канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, које оптерећује не само духовне већ и световне односе Београда и Загреба.
Али, очигледно је да се ватикански сусрет неконвенционалног епископа Рима, који по својој глобалној популарности достиже размере поп-стара, и моћног духовника СПЦ, познатог по својим честим излетима у политику, барем по Амфилохијевим изјавама, може сматрати почетком једног дивног пријатељства.
Заинтересованост папе да саслуша аргументе наше Цркве и склоност светог оца ка заједничком решавању проблематичне Степинчеве светости, за коју, гле чуда, много више скепсе показује Рим него Загребачка набдискупија, очигледно је омекшала и тврдо срце митрополитово, те је папи изрекао неочекивани комплимент. Рекао је да га Фрањо веома подсећа на патријарха Павла.
Ако митрополит који је исповедио Слобу Милошевића, крстио Чеду Јовановића, одржао посмртни говор Зорану Ђинђићу, проклео читаву Владу Србије и одликовао Шешеља, јавно пружи овакав комплимент папи, верници СПЦ остају у чврстој вери да је Фрањо добродошао у Србију више од свих својих претходника на ватиканском престолу.
Ако је, такође, Амфилохије до сада важио за чувара тврђаве српства и православља, његов нагли преокрет у сликању карактера оца Рима, уз захвалност што Ватикан није признао Косово и подржао нас у Унеску, може се читати и као припрема верника СПЦ за добродошлицу поглавару Римокатоличке цркве.
Александар Апостоловски
Земаљски Београд, за разлику од небеског, није изражавао противљење папиној посети Србији, јер би, као шеф државе Ватикан, која није признала Косово, папа у свакој другој прилици, и у некој другој одежди, био драг гост у Србији. Да ли је Фрањо човек који може да измири световни и политички прагматизам и духовну скепсу Срба? Да ли би покојни патријарх Павле, кога су сматрали свецем за живота, изрекао добродошлицу човеку који Амфилохија тако неодољиво подсећа на њега?
Александар Апостоловски
