Поводом рођења писца брозовске епохе, Бранка Ћопића, објављујемо чланак из прошле године са страница Гласа Српске уз пар фотографија за размишљање.
***
Обиљежена 29. годишњица смрти Бранка Ћопића
Крупа на Уни – У Хашанима, родном мјесту Бранка Ћопића, данас су положени вијенци и цвијеће на пишчеву бисту поводом обиљежавања 29 година од његове смрти, пренијеле су агенције.
Начелник општине Крупа на Уни Гојко Кличковић рекао је да се не смије дозволити да буду заборављени лик и дјело Бранка Ћопића и напоменуо да ће пишчево родно мјесто ускоро постати спомен-подручје које ће се звати “Башта сљезове боје”.
– Досадашњим активностима и манифестацијама створена је основа како би Бранко Ћопић добио мјесто које заслужује, надамо се већ наредних година, јер се 2015. године навршава стотину година од његовог рођења – додао је Кличковић.
Он каже да је име и дјело Бранка Ћопића окосница статегије развоја општине Крупа на Уни, која је у изради.
– Све ће бити везано за Ћопићево име, а не подразумијева само културне већ и пратеће садржаје, туристичке и угоститељске, за шта смо подршку добили од неких министарстава – рекао је Кличковић.
Предсједник Фондације “Бранко Ћопић” Светозар Личина данас је код бисте Ћопића испред школе која носи пишчево име рекао да долазећи у Хашане посјетиоци не чине помен писцу, јер је он и данас жив, као и његови књижевни ликови.
– Бранко свој завичај никад није заборавио и остао му је вјеран на достојанствен начин, оставивши дјела која свједоче о њему, његовој величини, његовом завичају и људима – рекао је Личина.
Личина каже да је Ћопићу припала част да у новију српску књижевност први пут уведе Подгрмеч у литературу и да се тако уједно одужи свом завичају.
– Како се може заборавити писац иза којег је остало више од милион примјерака књига и двије хиљаде наслова? – запитао је Личина.
Личина истиче да је Ћопић један од најплоднијих писаца, омиљен највише међу млађом популацијом, који је оставио велики споменик времену и људима свог краја.
Књижевник Ранко Павловић је код Ћопићеве бисте прочитао пјесму “Пут у Хашане”, а прије тога, он је са Личином одржао књижевни час у централној основној школи “Бранко Ћопић” у Доњем Дубовику, административном сједишту општине Крупа на Уни.
Предсједник Управног одбора Завичајног друштва Хашани Милан Дакић подсјетио је данас да је Ћопић посљедњи пут у Хашанима био 1983. године.
– Био је сунчан дан и Бранко се смијао, али му је у очима била туга. Да ли је то био знак онога што ће се ускоро десити, не знам – испричао је Дакић.
Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а на данашњи дан (26.03.2013) 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду.
Традиционална манифестација “Ћопићевим стазама дјетињства” биће одржана посљедњег викенда у мају у пишчевом родном мјесту.
Извор: Глас Српске.
***
Вијестио: Да ли је неко проучавао до када се Бранко потписивао ћирилицом, а од када латиницом?
Чему онда његова Задужбина?
Бранко Ћопић, потпис ћирилицом
Писмо из 1978. године – латиницом!
НИН-ову награду добио је 1958.године, за роман „Не тугуј, бронзана стражо“, а од 1968.године био је члан САНУ. 1970.године објавио је своју најбољу књигу приповедака „Башта сљезове боје“, књигу сећања. Од 1951.године био је у браку са Богданком-Цицом, лекаром-педијатром.
Бранко Ћопић је од 1951.године био је у браку са Богданком-Цицом, лекаром-педијатром.
26.марта 1984.године Бранко Ћопић је извршио самоубиство скоком са Бранковог моста, на савски кеј. Својој супрузи оставио је опроштајну поруку :
„Бранко Ћопић. Сам је крив за своју смрт. Вадили су га из гована многи добри другови па није помогло. Био је ту и Хектор, амбасадор из Мексика, сада је у Турској, и Селим Нумић, и Ратко Новаковић, и Цица, бог је убио дабогда! И његови бројни читаоци, али ништа није помогло. Помозите јој да преживи ову моју бруку и срамоту, ако је икако могуће. Збогом лијепи и страшни животе!
Март мјесец, 1984.године. Бранко Ћопић.“
