Бранко Драгаш, 04.11.2013
Српска Влада је починила тешка кривична дела потписивањем Бриселског споразума. О том срамном споразуму сам све написао чим је објављен. Чланови Владе и сви посланици који су подржали споразум у Скупштини треба да одговарају за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије. Треба да одговарају по члану 305 – угрожавање независности, члану 306- признавање капитулације или окупације, члану 307 –угрожавање територијалне целине и члану 308 – нападу на уставно уређење.
Све чланове српске Владе и посланике који су гласали за споразум треба извести на суђење, осудити их на најтеже казне и конфисковати им имовину, јер то је једини начин да се уозбиље народни представници и да народну власт спроводе у интересу државе и грађана, уместо што раде за интересе страних обавештајних служби и влада.
Тако се брани држава.
Пошто су пијани Мали Слоба, свети мученик, преподобни Неверни Тома, владар и ктитор, и његова супруга из кабинета Бубица, суманути психопата АВ уцењени и доведени да ураде ово што су данас учинили, да страхом, терором и насиљем, јер то је одлика њихове дводеценијске примитивне, радикалне и шовинистичке политике, утерају косметске Србе у шиптарске институције, како би они могли да спинују своју популарност кроз српске медије, онда је потпуно нормално и логично да су се Срби, као поносан и храбар народ, побунио против издаје српке Владе.
Српска Влада је довела косметске Србе, који се боре за голи опстанак, податак да од почетка ове године преко трихиљада напада шиптарских плаћеника на Србе речитије говоре од свих претњи параноичног АВ, у потпуно безизлазну ситуацију. Боље је било да се српски политичари нису ни мешали у овај косовски проблем, јер би се лакше Срби изборили са тоталитаристичким режимом Хашима Тачија. Српски политичари су добили налог да се умешају и то на страни режима у Приштини, јер сама чињеница да су пристали са њима да преговарају и да се рукују значи да су их прихватили као партнере.
Шта је било решење?
И то сам пре годину дана написао.
Понављам.
Српска Влада није требала да прихвати преговоре са Тачијем. Није требала да прихвати мешање Брисела. Разговори су требали да иду преко УН. Ту нам је био већи маневарски простор. Имали смо велике силе који су се противиле америчким настојањима да Косово постане независна држава. Значи, на терену УН имали смо савезнике, које у Бриселу нисмо имали. Са таквим моћним савезницима могли смо да постигнемо одличне резултате. Нарочито, након Путиновог одлучног НЕ у Сирији, када је Обама псећи повио реп, наше позиције би значајно ојачале. Успостављема је,први пут после пропасти СССР, руска премоћ над западном коалицијом и гласање у енглеском парламенту је јасно показало како се мења геаполитичка слика подељеног света. Требало је само да наша Влада разговара са Вашингтоном око Космета. Пошто је Вашингтон заштитник њихов, они га прихватају као апсолутног господара, онда смо ми требали са вашингтоном да се договоримо. Наравно, уз подршку Руса и Кине.
Српска Влада никада не би признала Косово и не би са Приштином водила никакве политичке разговоре. Дозволила би слободну трговину пословних људи, али би решавање проблема Космета оставили за следеће генерацији. Није требало журити, јер се журвом ништа није добило. Време нека буде наш савезник.
Нажалост, српски политички олош ништа од тога није разумео.Нису хтели никога да слушају него само своје налогодавце из Брисела и Вашингтона. Сви предлози паметних људи из Србије и расејања су бацани у смеће и радило се по упутствима оних који су их довели на власт.
Срби са Космета су остављени на цедилу. Били су сами. Власт из Београда их је издала и продала. Имали су само подршку патриотских странака и удружења и подршку родољубивих српских интелектуалаца.
Друга Србије је ликовала у овој издаји. Њима је макијавелистички било важно да се отресу Космета, који је угрожавао њихов малограђански конформизам, па макар морали да подржавају и хвала бивше ратнохушкаче и шовинисте, данас велике еутисте.
Режим из Београда је ставио бриселски јарам на вратове косметских Срба и наредио је да изађу на изборе. Излазак Срба на изборе би потврдио исправност издаје режима у Београду, јер би косметски Срби признали да се слажу да носе постављени јарам, док би режим у Београду добио крила да даље издаје, цепа, уништава и задужује Србију, према пакленом сценарију наших непријатеља.
Због тога су припадници српског режима у последњих неколико дана тако енергично и упорно вршили притиске да се изађе на изборе. Не због косметских Срба, јер они њих уопште не занимају, него због себе и своје издајничке политике.
Тако су косметски Срби доведени у немогуће стање.
Исто се то десило са мојим крајишким Србима. Када сам се 1990/91 побунио против такве националне политике, када сам умао сукоб на книнској Тврђави са др. Јованом Рашковићем и булументом медиокритета око њега, када сам изнео неко друго мишљење и предлоге шта нам ваља чинити, крајишки Срби су били задојени лажима режима СМ и поверовали су му да ће он да брани њихове националне интересе у Хрватској. Све је то била велика игра и велика превара.
Када су колоне избеглица у августу 1995 године бежале ка Србији да се спаси народ, тада је свака расправа и мудровање губило смисао, јер је основно било, барем за мене, како што пре да сместим многољудну породицу која је дошла и која није имала кров над главом.
Косметски Срби нису доведени у дилему – шта да раде?
Они су знали шта су њихови интереси. Режим у Београду није заступао њихове интересе, него лично своје дневно политичке интересе, па су они били одлучни у томе да неће да изађу на изборе на којима себи потписују смртну пресуду. То је народ јако добро разумео. Сви који имају контакте на Космету знају шта народ мисли. То што српски народ мисли на Космету, тога нема у плаћеним и строго контролисаним београдским медијима. То не виде НАТО аналитичари и слуге издајничког режима.
Данашња излазност у у 16,00 је била свега 4,2%.
То је био одговор косметских Срба режиму у Приштини и режиму у Београду, који су се удружили да по сваку цену изведу Србе на изборе, којима се признаје независност Косова.
Косметски Срби су доведени у замку.
Режим у Београду им је ставио омчу око врата, а режим у Приштини је само имао задатак да гурне столицу. Косметски Срби су само требали да се предају и дигну руке у ваздух у знак пристанка на ово политичко вешање. Али, они то нису урадили. Упркос невероватно дрским и бестидним претњама АВ, они су постављени конопац око врата стргнули, бацили, скинули са главе и пркосно скочили са столице. Одбили су да буду политички леш на коме ће каријеру градити еутисти.
Режими у Београду и Приштини су полудели.
Њихов подли план се није остваривао.
Косметски Срби су показали сву историјску зрелост.
У вестима на РТС1 у 15,00 гостовао је уштављени клинац Марко Ђурић, неки светник светог Неверног Томе, који је својим бирократским говором јасно показао да је паника ухватила режим и да се спрема неки други сценарио.
У 16,00 излазност је била свега 4,2%.
Косметски Срби су бојкотовали Тачијеве- Даћићеве- Николићеве и Вућићеве изборе.
Сви режимски медији из Београда су говорили о хулиганима који прете.
Ти хулигани су били – режимски политичари из Београда.
Опозициони сајтови преносе изјаву Марка Јакшића да се спрема упад на бирачка места маскираних лица. Јакшић опомиње да је све изрежирано да би се направила сцена и тако поново организовали избори.
Након 17,00 режимски медији извештавају о инцидентима и момцима у фантомкама.
Одмах након тога АВ се јавља и тражи да му међународне снаге обезбеде 45 минута да уђе жандармерија из Србије и да уведе ред на биралиштима у Косовској Митровици.
45 минута!
45 јебених минута тражи тај скот од странаца да се обрачуна насилно са својим народом.
45 минута му је довољно да уведе ред и да све косметске Србе изведе на изборе.
Какав политички монструм?!?
Какав лудак на власти?!?
Опасан псхоипата!
Не требају нам никакве информације нашег народа са терена.
Хајде да употребимо само логику Хектора Пуароа.
Само његове сиве ћелије.
Ако је излазнос у 16,00 само 4,2% и ако се приближио 17 час, коме то не одговара?
Србима са Космета који се залажу за бојкот?
Они су презадовољни, јер је народ провалио намештаљку.
Тачију?
Њему одговара да Срби изађу на изборе и тако потврди независност Косова.
Режиму у Београду?
Њима одговара да Срби изађу и тако потврде исправност косовске издаје. Масовним изласком Срба на косовске изборе, режим би добио нове поене у Бриселу и Вашингтону, легитимисао би се као коперативан и успешан тим који спроводи преузете задатке, што им даје ветар у леђа да даље владају и да преузму нове задатке на уништавању и распарчавању Србије. Све до коначне капитулације. Све до коначне драконске казне Великог Брата.
Значи, Тачију и режиму у Београду требају успешни избори.
Режим у Приштини и режим у Београду имају исте интересе.
Насупрот косметских Срба.
Паника настаје у 16,00.
Режими у Приштини и Београду схватају да су проваљени. Губе своје сигурне позиције.
Наступи на националним телевизијама чиновника режима, њихове претње, лажи и клевете, само наговештавају да се нешто спрема.
Шта се спрема?
Шта мислите?
На који начин се може зауставити та негативна тенденција неизласка косметских Срба?
Губи режим у Београду.
Губи режим у Приштини.
Губи бирократија међународне заједнице.
Сви они који су били творци бриселске омче о врату косметских Срба. Угрожене су њихове политичке позиције. Угрожене су њихове плате, дневнице, хонорари, путовања, гостовања, пљачке, комбинације и политички савези за отимање од државе и грађана.
Шта да се ради?
Једини начин да се под хитно нешто предузме. Нешто што ће прекинути евидентни пораз. Нешто што че зауставити тај бојкот. Шта је то?
Екцес!
Упад на биралишта! Момци са фантомкама на глави! Нерегуларност избора! Понављање избора! Нови избори! Нова превара! Нови притисци!
Ко контролише момке са фантомкама?
Ко је последњих две деценије слао момке са фантомкама на задатке?
Полиција.
Момци са фантомкама су послати.
Направљен је скандал.
Јавност је запањена.
Где су били међународни посматрачи?
Где је био Еулекс?
Зашто они нису реаговали?
Зашто нису спречили вандале?
Нико није реаговао, јер су сви чекали скандал.
Њима је требао скандал.
Они су произвели тај скандал.
Лопови -0%, Срби 100%
А онда – АВ тражи да интервенише.
Агресиван, примитиван и бесраман збацио је еуропску одежду и постао стар, радикалски батинаш. Затражио је да му међународне снаге дозволе 45 минута да уведе ред. Српска полиција да уђе и уведе ред. Српска полиција да уведе ред међу Србима. Полиција да их научи памети. Да им утера страх у кости.И да их изведе на изборе. Силом.
Тих 45 минута је било довољно том политичком идиоту да потпуно обесмисли српску политику и покаже право лице издајничког режима. Тих 45 минута му је требало да оголи своје бандитско лице. Насиљем је намеравао да изведе косметске Србе на гласање.
Шта би жандармерија урадила за 45 минута?
Обезбедила би да до 19,00 изађу на гласање сви уцењени, који примају плате од државе.
АВ је био спреман на све.
Окрутан.
Немилосрдан.
Хоће да буде апсолутни господар Србије.
Треба му само тих 45 минута да уведе ред.
Еулекс му то није дозволио.
Међународне бирократе су схватиле да би то отворено компромитовало све њих.
АВ је био избезумљен и није зна шта прича.
Међународне бирократе воде рачуна о свом демократском имиџу.
Сада се чека упутство Великог Брата.
Избори морају да се понове.
Ав није испунио задатак.
Неће га одмах сменити. Обезбедиће му сталну пратњу.
Схватили су да га не смеју остављати више самог.
Да ли ће бити нових избора? Поновљених?
Најбољи је одговор дао НАТО аналитичар Марко Благојевић из естрадног ЦЕСИД-а. Рекао је да уопште није важно колико ће Срба да изађе на изборе, када се све зна унапред. Довољно је и неколико процената Срба да изађе, избори ће бити важећи.
То је НАТО демократија.
Неважно је да ли грађани гласају или не гласају.
Важно је да се се проводи зацртано.
Из филма „Бој на Косову“. Једна битка је добијена, а рат?
Срби са Космета су добили једну битку.
Рат се наставља.
Нека им је Бог у помоћи, јер режим из Београда их је продао.
За 45 минута.
45!
Београд, 04.11.2013
Извор: странице Бранка Драгаша, фотографије додала редакција.
