На седници Владе Србије усвојен је Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже да 24. мај буде нов празник – Дан Ћирила и Методија.
Тим празником обележаваће се Дан словенске писмености и културе, коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице, саопштила је прес – служба Владе Србије.
Браћа Ћирило и Методије, који су у 9. веку ширили писменост и хришћанство међу Словенима, деценијама се прослављају у Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој, а у Србији се Дан Ћирила и Методија до сада скромно обележавао као Дан словенске писмености.
Влада Србије усвојила је у четвртак Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже да 24. мај буде нови празник – Дан Ћирила и Методија.
Празник ће се обележавати 24. маја, радно. Остале словенске земље их већ славе.
Србија ће ове године први пут Дан Ћирила и Методија прославити као државни празник. Наша земља ће се придружити кругу словенских земаља које на овај начин и званично одају почаст солунским просветитељима и мисионарима.
У Министарству културе наводе да новоустановљени празник не значи и нови нерадни дан. – Није идеја да се не ради и тако праве трошкови, већ да се тог дана на државном нивоу дужна пажња поклони значају који Свети Ћирило и Методије имају за све словенске народе, па и Србе – наводе у Министарству културе. – Србија је дуго била једина словенска земља која није имала државни празник посвећен овим просветитељима, и овом иницијативом то се исправља.
Двојицу браће солунских мисионара историја памти по мисији под окриљем моравског кнеза Растислава, који је у 9. веку од византијског цара затражио свештенике који ће хришћанску веру проповедати на словенском језику. Налог Цариграда био је да у Моравску пођу Ћирило и Методије, који су се претходно добро припремили за задатак. Ћирило је саставио прво словенско писмо (глагољицу), а браћа су на језик солунских Словена превели најнужније црквене књиге. Њихово деловање међу словенским живљем сматра се каменом међашем у стварању првог словенског књижевног језика и постављање темеља словенској књижевности.
Свети Ћирило и Методије, Ћирило и Методије били су браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. „Словенски апостоли“, како су их звали, учинили су много на развијању и неговању културе и идентитета Словена, направивши њихово прво писмо – глагољицу. Након њихове смрти њихови ученици Климент и Наум наставили су њихов просветитељски рад, осмисливши и словенско писмо, урађено на основу грчког брзописа, и назвавши га у част свог учитеља Ћирила – ћирилица.
Ћирилицом данас, поред Срба, пишу и Бугари, Македонци, Руси, Црногорци, Бошњаци, али и бројни народи земаља бивших чланица Совјетског Савеза (Чечени, Абхази, Туркменистанци, али и Курди, Татари, Монголи). Дунгани, исламизовани Кинези из Казахстана који говоре једним дијалектом мандаринског кинеског, такође користе ћирилицу.
Православна црква празник Светог Ћирила и Методија прославља 24. маја. Као државни празник, Дан словенске писмености и културе, 24. маја обележава се у Русији, Украјини, Бугарској, Македонији, а 5. јула у Словачкој и Чешкој. Дан словенске писмености и културе у Србији се обележавао спорадично, на иницијативу културних институција, али не и обавезно. Матица српска од 2012. године редовно обележава Дан словенске писмености и културе и Светог Ћирила и Методија.
Извор: novosti.rs, ртс.срб, dnevnik.rs
#Језик #Language #Язык #Γλώσσα #Lingua #Langage #азбука #alphabet #алфавит #ћирилица #кириллица #cyrillic #cyrillicum #κυριλλικό #Србија #Serbia #Сербия #Сърбия
