На мерној станици на Хавајима, први пут измерено више од 400 на милион честица гаса који се сматра главним кривцем за загревање планете.
Последњих недеља научници су с посебном пажњом пратили мерну станицу на Хавајима, која утврђује ниво угљен-диоксида у атмосфери. Он се приближавао броју од 400 на милион честица и крајем прошле седмице прешао је тај праг. Дневна концентрација овог гаса у атмосфери виша је него икада у историји човечанства и за 50 честица изнад нивоа који је амерички научник Џејмс Хенсен 1988. назвао „безбедном зоном”.
Рекордна концентрација је измерена у опсерваторији Мауна Лоа на Хавајима, где је мерење почело 1958. (тада је било 316 на милион честица). Прошлог лета је показивач CO2прелазио преко новог рекордног нивоа, али само накратко. Сада је први пут дневни просек већи од 400.
Проучавајући мехуриће ваздуха заробљене у антарктичком леду, научници су закључили да је пре 800.000 година концентрација CO2варирала између 180 на милион честица у циклусу леденог доба до 280 у топлијим периодима. Расположиви докази говоре да су глобалне температуре и ниво CO2тесно повезани и да је овај гас највећи кривац за глобално загревање.
Последњих неколико година концентрације су варирале око 390. Климатолози кажу да ни сада неће стално бити више од 400 честица, али да се и тај тренутак ближи и да ова прекретница треба да послужи као врста опомене да нису довољне до сада предузете мере за смањење емисије шетних гасова.
„Јасно је да ће већ следеће године њихов број стално бити већи од 400. Да би се избегло даље загревање биће потребна значајна и хитна редукција емисије гасова са ефектом стаклене баште”, рекао је Џеј Маршал Шепард, председник Америчког метеоролошког друштва.
Научници и политичари којима је заштита планете међу приоритетима слажу се да је неопходно смањити употребу фосилних горива, а у међувремену спровести одређене мере како би се свет прилагодио вишим температурама и припремио за климатске екстреме.
Да би повратак на ниво од 350 на милион честица уопште био могућ потребно је до се до 2030. сасвим престане са употребом угља. Свака вожња аутомобилом или авионом, па чак и свако паљење светла доприноси већој концентрацији угљен-диоксида у ваздуху, а релативно мало се улаже у развој алтернативних извора енергије.
Ралф Килинг, који предводи сличан програм мониторинга у Океанографском институту „Скрипс” у Сан Дијегу, каже да би даљи пораст нивоа овог гаса имао стравичне последице.
„То значи да брзо губимо могућност да задржимо климатске промене испод граница које могу да се толеришу”, рекао је Килинг за „Њујорк тајмс”.
Кина емитује највише CO2, а најодговорнији – САД
Кина је земља која емитује највише овог гаса у атмосферу, али стручњаци се слажу да су за тренутну ситуацију најодговорније САД, које су у много дужем периоду обилно трошиле фосилна горива.
Незванична граница на коју су се државе обавезале је 450 честица угљен-диоксида на милион. Килинг процењује да ће, уколико се нешто значајно не предузме, тај ниво бити достигнут већ за 25 година.
Климатски скептици, како називају научнике и политичаре који не верују у овако црне прогнозе, тврде да нови подаци нису драматични, јер је овог гаса „само 0,04 одсто” у атмосфери.
