Русија је изградила своју прву подморницу још 1904. године и ускоро постала прва земља која је употребила ова пловила у неком оружаном сукобу. Нуклеарне подморнице су данас понос нације и гарант њене независности.
Подморничка флота Његовог величанства
О идеји подводне пловидбе много се пута говорило у државним и војним круговима у Русији у периоду између 17. и 20. века. Први пут се подморница документовано помиње у руским историјским изворима 1718. као „скривено пловило“ Јефима Никонова. Према пројекту руског војног инжењера-фортификатора Карла Шиљдера 1834. је саграђена прва метална подморница. Затим је по пројекту инжењера Стефана Джевјецког конструисана прва подморница која је ушла у серијску производњу. Поморски ресор је наручио 50 подморница Джевјецког за одбрану поморских утврђења.
До 1900. у Русији је било изграђено преко 60 експерименталних подморница (које су се покретале снагом људских мишића). Све су оне биле намењене за постављање мина на усидрене непријатељске бродове.
Крајем 19. века главна команда ратне морнарице заједно са највишим руководством Русије закључује да је у оквиру руске флоте неопходно стварање нове класе бродова који су у стању да из подводног положаја врше напад на непријатељске бродове. Такви бродови су се звали торпедњаче, или полуподводна пловила. Садашњи назив – подморница – настао је тек 1906.
Поморско министарство је 4. јануара 1901. (22. децембра 1900. по старом календару) основало комисију за пројектовање подводних пловила. Према пројекту комисије 1903. је саграђена прва руска ратна подморница „Делфин“ („Торпедњача бр. 113“ – рус. „Миноносец № 113“).
Прва руска ратна подморница „Делфин“, 1903. Фотографија из слободних извора.
Прва подводна формација у Русији – подморничка бригада – формирана је 1911. у саставу Балтичке флоте, а база јој је била у Либави (данас град Лијепаја у Летонији). Бригада се састојала од 11 подморница и 2 пловеће базе „Европа“ и „Хабаровск“.
Руско-јапански рат 1904–1905. је био први оружани сукоб у светској историји у којем су коришћене подморнице.
Пред почетак Првог светског рата у саставу руске ратне морнарице налазиле су се 22 подморнице спремне за борбу, а још 24 је било у фази изградње. Бригаде, дивизиони и одреди подморница били су базирани на Балтичком и Црном мору и у Тихом океану.
У Првом светском рату 1914–1918. подморнице се у великој мери користе за онеспособљавање непријатељског поморског транспорта, уништавање непријатељских бродова и подморница, затим као средство за обављање обавештајних активности и искрцавање диверзантских и обавештајних група, односно као превозно средство.
Подморнице Совјетског Савеза
После завршетка грађанског рата стање подводних снага Совјетске Русије било је катастрофално. Након што су последице разарања саниране, изградња совјетске подморничке флоте почела је обновом пловила наслеђених из царске флоте.
У периоду 1930–1940. за Совјетску ратну морнарицу саграђено је више од 20 великих, 80 средњих, 60 малих подморница и 20 подморница минополагача. Пред почетак Другог светског рата у саставу четири флоте било је 212 подморница.
Током Великог отаџбинског (Другог светског) рата захваљујући совјетским подморницама нацисти су на мору изгубили 35% свих својих ратних бродова и пловила.
Као резултат послератних програма бродоградње током периода 1946–1955. било је изграђено 154 подморнице, с тим што је истовремено проширена изградња подморничке флоте али већ по новим пројектима. До почетка 1958. изграђено је 260 подморница нових пројеката. У борбени састав флоте је 1958. ушла прва совјетска нуклеарна подморница пројекта 627 „К-3“ („Лењински комсомол“). Већ до 1961. Совјетска ратна морнарица имала је девет нуклеарних подморница – четири ракетне и пет торпедних.
Опремањем подморница балистичким и крстарећим ракетама – носачима нуклеарног наоружања и уз појаву нуклеарног погона на подморницама, руске подводне снаге излазе у океан и постају главна ударна сила Совјетске ратне морнарице, која сада поседује велику мобилност и способност да буде неопажена, и на тај начин успешно извршава оперативно-стратешке и стратешке задатке.
Подморнице у савременој Русији
Данас основу подводних снага Руске ратне морнарице чине савремене нуклеарне стратешке и вишенаменске ракетне подморнице, наоружане поморским балистичким ракетама и крстарећим ракетама, оне представљају саставни део тријаде стратешких нуклеарних снага државе (тријада – стратешка авијација, интерконтиненталне балистичке ракете и подморнице).
У складу са државним програмом наоружања Руска ратна морнарица треба да до 2020. добије 8 подморница ракетних крстарица и 16 вишенаменских подморница.
Преузето са : Руска Реч
