КАДА је лета 2009. први пут понео капитенску траку, разлика у годинама између Ненада Крстића и осталих била је „прихватљива“. Откази и повреде уочи Евробаскета у Словенији драстично су продубили старосни јаз, па је наш искусни центар деловао као васпитач у вртићу. По сопственом признању, дружење са клинцима подмладило је Крлета, који је током припрема изгледао као младић на такмичарском и физичком врхунцу.
– Када их видиш како се разлете на тренингу глупо ти је да се вучеш по терену. Некад ме нешто заболи, зна се да сам имао много повреда у каријери, али ме повуку да и ја тренирам јако. Нисам пропустио ниједан тренинг, одлуком селектора само две утакмице које сам могао да одиграм. Добро се осећам, можда и најбоље до сада у репрезентативној каријери. И даље уживам играјући за Србију, што је веома битан фактор. Осим тога, имао сам и пример Рашка Катића који је старији од мене, а заиста игра као да има 23 године.
Два месеца војничке обуке под командом генерала Душана Ивковића трансформисало је групу несигурних „гуштера“ у тим од којег зазиру и највећи фаворити предстојећег континенталног шампионата.
– Када смо на почетку припрема трчали на Звездари, није ми ситуација изгледала као сада пред почетак Европског првенства. Стварно имамо позитивну, здраву атмосферу, и на тренинзима и на утакмицама. Ови момци су жељни игре, а онда и ја, из те њихове жеље за доказивањем, црпим додатну мотивацију. Када је тешко најлакше је рећи „не могу“, најтеже је ухватити се укоштац са изазовима.
Почетком јула, очекивања нису ни постојала. Почетком септембра, нарасла су до мере која може лако да сруши Дудину грађевину, чији је стуб носач управо капитен Крстић.
– Искрено, мало ми је засметало то што се сада појављују превелика очекивања. Видим то и по реакцијама људи који ме заустављају на улици. Ми смо и даље онај тим који је првог дана припрема трчао на Звездари са девет или десет играча, од којег нико ништа није очекивао. Тачно је да смо, упркос свим проблемима, добро тренирали и направили одличну хемију, али ова екипа и даље треба да иде корак по корак. Први и основни циљ је да пребродимо такмичење у групи и пласирамо се у другу фазу, без обзира на добре резултате у припремним утакмицама.
Први корак је меч са Литванијом, једним од претендената на титулу европског шампиона.
– Литванци имају младе и веома квалитетне центре, Јонаса Валанчијунаса и Донатаса Мотиејунаса, тако да ће бити и тешко и занимљиво. Та утакмица је важна да проценимо где се налазимо у односу на најјаче репрезентације, али су оне које следе за нас можда и значајније – констатује Крстић.
ЗДРАВЉЕ, ПА СВЕ ОСТАЛО
ПРВА жеља капитена Ненада Крстића уочи ЕП у Словенији односи се на традиционалну српску изреку – здравље, па све остало.
– Само да нас повреде оставе на миру током шампионата, доста их је било досад. Не волим превише да причам пред велика такмичења, нити да прогнозирам домете. Као капитен могу само да обећам да ћемо се свом снагом борити да остваримо што бољи резултат у Словенији. Видећемо како ће се то завршити…
