Опште информације
Холандски град Мастрихт је име добио од латинског назива за прелаз преко ријеке Маас. Смјестивши се на самом југу земље, 120 хиљада његових становника углавном гравитира више Белгији, која је и фламанским и валонским дијелом удаљена свега пар километара од самог центра града. Као једном од најстаријих европских градова, од давнина му је географски положај одређивао судбину, испреплетену различитим владарима и језицима. У Мастрихту постоји познати универзитет са бројном интернационалном студентском популацијом. Ријека Маас је пловни пут којим непрестано плове теретни бродови превозећи у оба смјера велике терете. По потреби виших бродова, пјешачки мост из 13. вијека Св. Сервола „Sint Servaasbrug“ може подићи један свој дио, и тиме омогућити пловност.
Мост Св. Сервола са помичним дијелом
Средином фебруара Мастрихт је домаћин карневала, када градоначелник предаје кључеве града изабраном „Принцу“. Карневал почиње након 11 пуцања из минијатурног топа, и уздизањем лутке са женским ликом „Mooswief“. У ове дане запослени људи не раде, а дјеца не иду у школе. Град је украшен црвено-жуто-зеленим карневалским заставама, пун маскираних људи.
Карневалске маске
Заставе карневала
Карневалске скулптуре
Пуцњи из топа
Валута – Прије увођења данашње валуте Евра, холандски гулден или холандски флорин (хол. Nederlandse gulden) био је некадашња национална валута Холандије. Замјена је трајала од 1. јануара 1999. до 28. јануара 2002. Ознака валуте ƒ потицала је од једне старије валуте, флорина (хол. florijn).
Утичница – европска утичница тип „C“ или „F“
Саобраћајна страна улице – десна
Клима – континентална
Сувенири – Колачићи са звијездом (грб града)
Вода из водовода – потпуно питка
Друштво
Страни језик – уз службени холандски језик у Холандији постоји много дијалеката. У Мастрихту се говори Лимбуршки дијалект (који настоји добити статус језика)
Назив улице „Spilstraat“ на холандском језику и „Spelstraot“ на лимбуршком дијалекту
Религија – иако већина становника Мастрихта припадају католичкој вјероисповијести (као што су то статистички и у цијелој земљи), број вјерника је све мањи, па није необично да је једна црква претворена у књижару. Главна црква у граду је катедрала Светог Серватијуса из 11. вијека, са занимљивим мелодијом које се редовито чују сваких пола сата. Православна црква Светог Јована Златоустог (руска), у улици St. Maartenslaan 37, недалеко главне жељезничке станице.
Катедрала Светог Серватијуса
Бивша доминиканска црква из 13. Вијека, претворена у књижару
Аутентична посластица коју морате пробати – „Stroopwafel“ (округли вафл са сирупом)
„Stroopwafel“, и сувенирни чајни кекси са звијездом
Опасности – ниво безбиједности уопште је доста висок, а повремени случајеви насиља нису изнад европског просјека. Ипак, иако је земља примјер толеранције, постоји тренд раста неповјерења између хришћана и муслимана, махом досељеника.
Економија
Сектор Средња мјесечна плаћа (бруто/евра)
Бизнис / економија 2500
ИТ 2700
Фискална економија 3000
Медицина 3200
Минимална плаћа: 1551 евра
Цијена најма стана или куће – 900-1500 евра, зависно од локације, намјештености и величине
