У цркви Светог Марка данас је служен парастос за Србе које су хрватске снаге убиле на данашњи дан 1992. године на Миљевачком платоу код Дрниша, када су за вријеме примирја упале у ту зону, која је била под заштитом УН.
Парастосу су присуствовали чланови породица жртава, представници избјегличких удружења и бројни грађани.
Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић рекла је да је 21. јуна, 1992. године, извршен стравичан злочин у којем су Хрвати на мучки начин убили и масакрирали 40 територијалаца, искористивши примирје договорено због хрватског дјечијег фестивала у Шибенику.
„Једно читаво село уништено је и спаљено,а заробљени становници били су принуђени да бацају територијалце у јаму. То им није било довољно па су на њих бацили псе и мачке да доврше злочин“, рекла је Ђукићева новинарима уочи парастоса.
Послије два мјесеца они су извађени, али, како истиче Ђукићева, остаци 12 тијела нису могли бити идентификовани класичним методама и они се и дан данас налазе сахрањени на Книнском гробљу као НН лица.
„Породице ни послије 22 године не знају на који гроб да запале свијећу и то је за њих агонија коју желе да заврше. Надамо се да ће хрватска страна имати разумијевања и да ће те гробнице напокон бити ексхумиране, а породице сазнати ко је гдје сахрањен“, рекла је Драгана Ђукић.
Директор Информационо – документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, оцијенио је да је срамота „и међународне заједнице и Хрватске “, то што већ 22 године нико нема интереса да идентификује те жртве ДНК методом.
Истичући да породице „страшно боле различити стандарди и када је ријеч о ексхумацији и суђењима“, Штрбац је рекао да за овај злочин није нико осуђен „иако је цијела акција снимљена на видео-касети, која се својевремено приказивала као хорор широм Европе и све се на њој види – и убијени и убице“.
„А кад суде Србима онда су сви одговорни – цијела јединица која је ишла гдје се десио неки злочин и не само та јединица и онај који им је непосредно командовао, него су одговорни сви његови шефови све до предсједника државе“, рекао је Штрбац.
Послије парастоса, који је организовало Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“, породице жртава и грађани положили су у Ташмајданском парку цвијеће на спомен-почу страдалим Србима.
Према подацима „Веритаса“ хрватски војници су 21. јуна 1992. године по завршетку „војничке“ акције малобројне заробљенике објесили, заклали или им пуцали у потиљак.
Седамнаест преживјелих људи из тог краја су, након тортура у злогласним хрватским затворима „Кулине“ у Шибенику, „Лора“ у Сплиту и „Керестинац“ у Загребу, размијењени у Неметину, 14. августа 1992. године.
Извор: РТРС