За текст и илустрације које нудимо посетиоцима „Борбе за веру“ желимо најпре дати извесна објашњења. Време у коме живимо је сложено, па читаоце молимо да не реагују „на прву лопту“, него да добро и озбиљно промишљају о ономе што читају, виде или чују.
Грчка реч „симбол“ првобитно је значила новац који је служио за потврду идентитета пошиљаоца поруке. Како? Једноставно. Муж одлази од куће на дужи пут, и прелама један сребрњак. Пола остаје њему, а пола жени. Договоре се да ће супруга, кад јој он пошаље гласника, поуздано знати да је порука од њеног мужа ако гласник са собом понесе ту половину новчића – кад споје женину и мужевљеву половину сребрњака, знаће се да је гласник заиста прави. У том смислу, симбол је чулни знак неке духовне стварности.Вебстеров (Webster) речник каже да је симбол „нешто што представља или сугерише нешто друго, због односа, повезаности, конвенције или случајне сличности; надчулном перцепцијом: видљиви знак нечег невидљивог“. Ово је важно знати, јер кад видимо неки симбол знамо да постоји неко значење ИЗА онога што се заправо приказује. Он указује на нешто више од себе. Рецимо, храст је симбол снаге, постојаности, дуговечности, као што је крст симбол хришћанске вере. Између симбола и онога на шта симбол указује постоји непрестано струјање смисаоних порука.
Зато се и данас, као и увек, у свету води рат симболима. Као што је говорио Његош:„Крст и мјесец, два страшна символа, / Њихово је на гробнице царство“. Људи за своја уверења гину под симболима: хришћани под крстом, муслимани под полумесецом, комунисти под петокраком. А они који желе да владају светом као његови изабраници, лажна и самопроглашена елита, не желе да гину – они другом организују погибију, а сами владају из сенке. Али, пошто су тајна дружина, желе да својим другарима пошаљу поруку да су ту и да се питају о свему. Код нас је, рецимо, већ неколико издања имала књига „Масонски симболи у Београду“, у којој су објављене фотографије масонских симбола у архитектури, на гробљима, споменицима. Београд је пун масонских знакова: од споменика Незнаном јунаку на Авали, због кога је срушен средњовековни град Жрнов, до масонске пирамиде испред Српске академије наука и уметности.
Припадници тајних друштава су често архитекте и уметници који своје знакове подмећу такозваним „профанима“, то јест неупућенима, а такви су сви који нису с њима. Они су неке од тих симбола и раније убацивали у уметност православне вере. Најпознатији пример је масонско око у троуглу, које се и у Русији и у Грчкој и код нас јавља већ у 18. и 19. веку, као симбол „свевидећег ока Божјег“. За масоне, то је симбол њихoвог бога, кога они зову Велики Архитекта Универзума. Овај текст указује на наметање чудних и необичних симбола данашњој црквеној уметности.
Оно најважније што морамо да кажемо: виши и нижи клир СПЦ је, осим ретких изузетака, веома необразован кад је симбологија у питању, и зато смо чврсто уверени да они ни не знају шта каче на себе и смештају на иконостасе и подове храмова. Они који знају свакако су укључени, на овај или онај начин, у тајна друштва. Разни окултисти, чланови тајних друштава и њима слични настоје да, преко убацивања својих симбола у Цркву, докажу како они владају и како је моћ њихова. Наравно да су то бесмислице. Они имају онолико моћи колико им Бог допушта, а Бог им допушта онолико колико смо ми непобожни. Зато овај чланак нема намеру да буде сензационалистички, него да читаоцима укаже на још један феномен у нашој Цркви који сведочи о раслабљености вере која води раслабљености духовне трезвености и пажње, а самим тим и до појаве каква је стављање крста и других православних симбола на под храмова где су изложени гажњу.
Недавно се један новотарски свештеник бунио због стављања Христовог монограма из доба цара Константина на под у Виминацијуму. Притом је избегао да каже зашто је дао водећем новотарском иконописцу, оцу Стаматису Склирису, да његову цркву ослика неправославно, нити се иједном речју осврнуо на гажење православних симбола по храмовима СПЦ.
Но, „Борба за веру“ сматра да наши читаоци треба да чују реч о овоме.
НЕ СМУЋУЈМО СЕ, СВАКАКО – САМО ЗНАЈМО. И, ДА ПОНОВИМО: ВЕЋИНА ОВИХ НЕПРАВОСЛАВНИХ СИМБОЛА У ХРАМОВИМА ЈЕ ЗБОГ НЕЗНАЊА КЛИРА; КЛИР КОЈИ ТЕ СИМБОЛЕ ДОЗВОЉАВА ЗБОГ СВОЈИХ СИМПАТИЈА ПРЕМА ОКУЛТИЗМУ – СЕБЕ ЈЕ ОСУДИО, АКО СЕ НЕ ПОКАЈЕ, НА СУДУ БОЖИЈЕМ.
ГАЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ СИМБОЛА У ХРАМОВИМА СПЦ













НЕПРАВОСЛАВНИ СИМБОЛИ У СПЦ











Хексаграм се добија спајањем „Воденог“ троугла са „Ватреним“ троуглом, што се зове и шестокрака звезда, позната и као двоструки троугао. Ово је важан окултистички симбол. Постоји неколико тумачења хексаграма, од којих дајемо два:
Бивши сатаниста Бил Шнебелен (Bill Schnoebelen) каже: „За једног врачара хексаграм је моћно оружје за призивање Сатане…“1
Постоји још једно значење хексаграма, о коме један масонски аутор каже: „У једном случају имамо испреплетане троуглове, од којих је један црни, а други бели; белом троуглу је врх са горње стране, а црном са доње… Преплетени црни и бели троугао представљају силе таме и светлости, заблуде и истине, незнања и мудрости и добра и зла; када се правилно поставе, они представљају равнотежу и склад“.2









Фред и Џил Бак (Fred i Jill Buck) из удружења Стручњака магова (Magi Craftsmen) изјављују: „За Њу ејџ је пентаграм један од најмоћнијих симбола.“3
Вештица Лори Кебот (Laurie Cabot) даје објашњење: „Није ни најмање тешко уочити разлику између вештице и сатанисте. Вештице носе (пентаграм) са врхом окренутим нагоре. Сатанисти га окрећу на доле“4 Стога, дакле, пентаграм носи лоше конотације без обзира на то како се црта.











Напомена: Већина приказаних фотографија, са појединим коментарима, преузета је са сајтова „Виртуелна Србија“ и „Сербиан кафе“.
______________________________
1Др Кети Барнс, Масонски и окултни симболи, Metaphysica, Београд, 2005. стр.29.
2Исто, стр.31.
3Исто, стр. 33
4Исто, стр.106.
Стари чланак објављен још 1999. али га вреди поново објавити јер је потребно да људи виде шта се око нас дешава и куда нас (за)воде.