У једном од најстаријих градова на Балкану, Призрену, до 1999. године живело је 12.000 Срба да би их, до 2010. године, опстало једва десетак. После обнове порушеног Храма Светог Ђорђа и Богословије Светих Кирила и Методија, данас их је преко 50.
У Призрену је до 1999. године живело 12.000 Срба да би их до 2010. године опстало свега десетак. Од обнове Богословије и других православних храмова у граду данас живи преко 50 Срба.
Из црквеног дворишта, и после девет година, видљиви су трагови мартовског погрома из 2004. године. У Богословији, која је после 1999. године измештена у Ниш, па поново враћена у Призрен, уписана је друга генерација ученика.
Полазници Богословије немају слободу кретаља кроз град али, како кажу, могу да се кроз прозоре диве некада царском граду Призрену.
Станко Станић, ректор Универзитета у Бањалуци, са супругом стипендира четири ученика призренске Богословије, а владика рашко-призренски Теодосије каже да је њеном обновом учињено много за српски народ.
“Обновом Богословије ми дајемо нашем народу много. Овде се школују и васпитавају свештеници који ће бити пастири већином овде у овој епархији”, каже владика Теодосије.
Руском донацијом враћа се сјај и живопису Богородице Љевишке. Свештеник Слободан Ђорић каже да очекује да ће црква почети са радом ове године иако су олтарски део и бочни бродови цркве и даље у гарежи.
