Посебну важност у историји европске и свјетске културе привлачи њихова старина. Неколико најстаријих цркава на подручјима где су некада живјели или и данас живе Срби убраја наш народ у цивилизацијски најутемељеније нације света. Веома су значајни очувани српски манастири из доба Немањића, који на грандиозан начин осликавају историју Срба и српске државе.
Петрова црква код Новог Пазара данас је најстарији спомених црквеног градитељства на простору Србије. Подигао га је дукљански краљ Павлимир средином IX вијека и овде основао Рашку епископију, прву самосталну црквену јединицу у српским жупама.
После Петрове, најстарија сачувана црква на српским просторима је Црква светог Прокопија. Подигнута је у доба Самуиловог царства, али су крајем XIV вијека у њу смештене мошти светог великомученика Прокопија, по коме су и црква и читав град Прокупље добили име.
Византијским освајањем Македоније, Охрид је преко својих грчких архиепископа постао нови расадник византијске културе. Средином ХI вијека у овом граду подигнута је велелепна Црква свете Софије.
У ХII вијеку у византијском друштву је настао нови обичај – да богати великаши постају ктитори и задужбинари многих цркава. Њихове цркве већином су биле мањег обима и једноставног облика. Изузетак је црква у Нерезима код Скопља, са сложеном основом и чак пет кубета.
У најстарије српске цркве могу се убројати и прве задужбине светог Симеона Немање: манастир Пресвете Богородице код Куршумлије и Светог Николе у Топлици.
