Феномен који се десио у руском граду Казању, жабе су престале да крекећу и узнемиравају Раифски Богородичин манастир.
Руски град Казањ се налази у Републици Татарстан у централном делу Русије. Казањ је чувен по томе што је у њему пронађена у средњем веку чудотворна икона Богородица Казанска за коју се сматра да је спасила Русију у другом светском рату. Поред тога, Казан је град на реци Волги, осми је град по броју становника у Русији и има неколико познатих манастира, џамија и синагога.
И у Казању се десио један занимљив феномен, жабе су престале да крекећу.
Наиме, Раифски Богородичин манастир који је у 17 веку основао испосник Филарет налази се на Раифском језеру. Манастир је имао бурну историју, рушен је и затваран, посебно након Октобарске револуције и доласка комуниста на власт. Задњи монаси у храму су брутално побијени 1930 године од стране совјетске комунистичке власти и од тада манастир није живео.
Године 1990 је манастир враћен Руској Правсолавној Цркви да би 1991 манастир био званично отворен и у њему борави мушко монашко братство. Монаси су почели са службама и молитвама. Манастир се иначе налази на Раифском језеру окружен лепом шумом и крај је пун жаба које су јако крекетале.
Ко није имао прилику да се упозна како крекетање жаба зна да буде гласно и да нервира, тај не зна о чему се овде ради. И због тог крекетања које није престајало, монаси су стално били мање или више узнемирени. И један монах одлучи да се молитвом обрати Богу и умоли га да сам Господ ућутка жабе, да жабе престану да крекећу.
И десило се чудо. Жабе су заћутале и ћуте и не крекећу и дан данас у близини манастира.
Научници су почели да испитују феномен шта се десило. Жабе нису нестале, само су заћутале, не крекећу. То јест не крекећу до километар удаљености од манастира. Када се однесу километар даље од Раифског манастира одмах почну да крекећу из све снаге. Али поред Раифског Богородичиног манастира не крекећу.
Онда су увезли жабе из Француске, да испитају да ли је то утицај само на локалне жабе или и на друге жабе. И француске жабе су ућутале поред манастира.
И ћуте још увек. Не крекећу. Не нарушавају молитву Богу.
