Патријарх српски Иринеј изјавио је на крају своје посјете Санкт Петербургу и Москви да Србија не бјежи од Европе, али да не може да уђе „у такву Европу“ под условима које јој намећу.
“Немамо право да се одричемо своје духовности, своје културе, свега онога што нас чини народом. Зато се надам да ће се народ свјесно везати уз своју цркву и благодарити Богу што му даје могућност да сачува апостолску вјеру”, рекао је патријарх у интервјуу за “Глас Русије” изразивши наду да ће Србија временом бити још јача, како на духовном тако и на политичком плану.
Упитан да ли је могуће сачувати православне коријене у Србији послије уласка у ЕУ, патријарх је оцијенио да је „духовно стање Европе сада веома јадно“.
“Тамо је, као што је рекао Фридрих Ниче, ‘Бог умро’. Истина, постоје још нека острвца црквеног живота. И не може се без дијаспоре: српске, руске, грчке. Зато се сјећам ријечи које је рекао један од римокатоличких епископа: ‘Нисмо ми вама потребни, већ ви нама'“.
То у принципу и није толико чудно, оценио је патријарх.
„Било је времена када су једни били за цркву, а други против ње. Све се развија по спирали. Прво се догађа гријех, а онда обнова. Тако се у историји више пута понављало”, навео је поглавар СПЦ.
Патријарх, који је у Русији боравио у 13-тодневној посјети, каже да му је посебно било драго што је учествовао у светој литургији у част 1025 година од крштења Русије.
„Срећан сам што сам био овде и видио то што сам видио. Надам се да ово није био мој посљедњи пут у Русију и да ћемо посјетити мјеста гдје, на жалост, нисмо могли да будемо овога пута. Али вам могу рећи једно: с хришћанског аспекта добили смо веома позитивну представу о Русији“, рекао је он.
Према његовим ријечима, Русија се много промијенила од када је као епископ Нишки био на сахрани патријарха Московског и цијеле Русије Пимена 1990. године .
„Сада је то сасвим друга земља. Она је васкрсла, у њој је много цркава и манастира. А народ је сада са својом црквом”, рекао је Иринеј.
Поглавар СПЦ односе Руске и Српске православне цркве, описује као “односе рођене браће или сестара”.
„Они су били предивни и у прошлости, а то су и у савременом добу. Сви се сећамо како су многи грађани Русије бјежећи од Октобарске револуције дошли у Србију гдје су их примили као браћу. Нису то били само они који су служили цркви, већ и научници и филозофи. Били су то свјетовни људи, али веома блиски Цркви”, рекао је патријарх Иринеј.
Он је испричао и да је његов учитељ руског језика био Михаил Боровски који је завршио Духовну академију у Русији.
“И сада наши студенти студирају у Русији, а руски студенти код нас у Србији. На тај начин, они нам помажу да ојачамо наше везе. Његова светост патријарх Кирил добро познаје нашу цркву и што је за нас још важније – ситуацију на Косову и Метохији”, закључио је патријарх.
