Позив владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија да они који желе да улажу у изградњу нових храмова, тај новац преусмере на градњу вртића, школа, болница и хуманитарних организација, наишао је,махом, на одобравање лаичке и ћутање духовне јавности. „Немам ништа против градње цркава и храмова, како би то, уосталом, било могуће. Само мислим да имамо доста цркава и храмова, а чему цркве и храмови ако у њима неће бити људи”, изјавио је недавно Григорије.
Владика јегарски Порфирије (Фото Р. Крстинић)
Владика јегарски Порфирије је једини епископ СПЦ који се осврнуо на Григоријев алтруистички предлог. Порфирије, наиме, истиче да не постоји дилема да ли је важније да се Црква бави харитативном делатношћу или да гради нове и обнавља старе храмове.
Он сматра да је неопходно – и једно и друго.
Према његовим речима, Црква се, од апостолских времена, као неодвојиви део своје мисије на земљи, стара о сиромашнима и свима који су на било који начин егзистенцијално угрожени.
– Наравно, у оним помесним Црквама које у новије време нису преживеле деценије прогона, којима није одузета имовина, као што је то, на пример, случај у Грчкој, харитативна делатност је изузетно развијена. У нашој помесној Цркви, ситуација је нешто другачија. Постоје читава подручја, нарочито градска, која немају храмове. Црква, којој до данас није враћена сва одузета имовина, у обавези је да обнови велики број манастирских и парохијских храмова који имају непроцењиву историјску и уметничку вредност. Без храмова и без свете Литургије, била би бесмислена и било која друга делатност Цркве, па и харитативна – напомиње Порфирије, подсећајући како у свим епархијама, у зависности од могућности, постоји хуманитарна делатност.
У свакој епархији постоји Верско-добротворно старатељство, подружнице Кола српских сестара и друге локалне организације и заједнице које се првенствено баве хуманитарном делатношћу.
– У већини случајева то је преко граница могућности. То јавност не зна, зато што архијереји и свештеници не воде бригу о промоцији, него раде у духу јеванђелске поуке да не зна левица шта ради десница. У манастиру Ковиљ, и поред потребе да се ревитализују манастирски објекти, братство већ годинама, донедавно искључиво о свом руху и круху, води бригу о великом броју момака и девојака који болују од болести зависности. Исто тако, кроз фонд „Привредник” ангажујемо се у обезбеђивању стипендија за даровите, а сиромашне ученике и студенте; трудимо се и у збрињавању старих – каже Порфирије, појашњавајући:
– Уколико је, пак, у некој епархији, као што то наводи владика Григорије, подигнуто довољно храмова, да задовољи духовне потребе макар овог нараштаја, то је за сваку похвалу. Али тренутна ситуација у дедовини Светог Саве, ипак је нетипична из низа разлога, и услови у којима наш народ тамо живи, на срећу, не могу се поистоветити са другим црквеним областима. Не знам ниједну другу епархију у којој нема потребе за новим црквама – закључује Порфирије.
С обзиром на духовну блискост Порфирија са епископом Иринејом бачким, портпаролом СПЦ, Порфиријеви ставови се могу оценити као одговор Цркве свом херцеговачком епископу.
Добротворне акције СПЦ се заиста не представљају маркетиншки, те и сам Порфирије, истичући да живимо у време када медији пресудно утичу на ставове јавног мњења, није сигуран да ли би СПЦ требало да истиче хуманитарне активности. Међутим, „Политика” и даље чека одговоре на питања које смо упутили Фондацији „Човекољубље”, у којој је централизована хуманитарна активност СПЦ. Један од службеника „Човекољубља” нам је рекао да чак и неки подаци на сајту нису више релевантни.
Међутим, не греше ни неки чланови СПЦ који се слажу са Григоријевим ставовима, али нису желели да им се помиње име, оцењујући да је владика захумско-херцеговачки у праву у две ствари: заиста треба „црквено благо” усмерити у градњу школа и вртића. И, друго, заиста треба порадити на креирању стратешког имиџа СПЦ.
Јер, иако поједини епископи и сами често демонстрирају раскош, што због луксузно уређених владичанских дворова, што због скупих лимузина у којима се возе, примери попут Ковиља, остају незаслужено у сенци интересовања.
——————————————————————————
Пример мати Евгеније
Мати Евгенија из манастира Радовашница (Епархија шабачка), која је провела три деценије живећи и радећи у Швајцарској,у Базелу, уз несебичну помоћ супруга, помагала је на многобројне начине у Цркви Свих светих. „Након упокојења супруга, она није имала недоумице о монашењу. Господ је отворио путеве и усмерио је на ову светињу под Цером. Сво богатство и уштеђевину, подарила је ова несебична мати Евгенија српском народу и Цркви. После 70 година подигла је Цркву Светих архангела Михаила и Гаврила. И овога Божића мати Евгенија је пошла да обиђе инвалиде и подели им божићне пакете”, каже Зорица Зец, уредник портала Српска дијаспора.
