(Славиша Лекић)

Ечмиаџин је основан за време владавине Вагарша Првог – цара, који је владао у Великој Јерменији у периоду од 116-144 година нове ере и био је представник династије Аршакида. Вагарш обнавља древни град Вардкесаван и назива га по себи, Вагаршапатом. Скоро три стотине година он је био главни град древне Велике Јерменије.Модерни Ечмиаџин – је пре свега историјски центар, где многи туристи жељни ходочашћа, желе да у њега дођу. Овде су храмови и светиње Јерменске цркве – резиденција њеног духовног поглавара, Католикоса Свих Јермена, Ечмиаџински катедрални саборни храм (303), Гајанина базилика (630), храм Свете Рипсиме (618), црква Св. Шокагата (1694).

Упркос чињеници, да је сам град прилично малих димензија, са популацијом од око шездесет хиљада људи, ипак можемо рећи, да Ечмиаџин има довољан број културних и научних институција.

То је, тако рећи, филијала јерменске националне ликовне галерији, Универзитета “светог Григорија Просветитеља” (руски: Святой Григорий Просветитель, јерм. Գրիգոր Լուսավորիչ, Григор Лусаворич, грчки. Γρηγόριος Φωστήρ или Φωτιστής, Грегориос Фостер или Фотистес; ок. 252 — 326 — просветитељ Јерменије и први Католикос свих јермена, свете Јерменске Апостолске Цркве, такође и Руске Православне Цркве, где је познат као, свештеномученик Григорије, јерменски просветитељ), у чијем су склопу и средње школе: медицинска школа, клуб, колеџ  и библиотека.

У Ечмиаџинy су рођени и познати композитори, песници, уметници и научници Јерменије. Град има музеј композитора С. Г. Комитаса и музејски дом, И. М. Јоанисјана – који је познати јерменски песник.

Крајем деветнаестог века у Ечмиаџинy је основана духовна академија, која је већ дуго једина духовна образовна институција која припрема свештенике за Јерменску цркву. У Ечмиаџинy се налази прелепа и велика библиотека, која чува старе рукописе и књиге. Неке од књига с почетка двадесетог века, пренете су на чување у Јеревански Матенадаран, али је у библиотеци остало више од тридесет хиљада непроцењивих примерака.

Церковь Святой Гаянэ. Построена в 630 году по приказу католикоса Эзра. В арочном портике находится некрополь высшего армянского духовенства.
Црква Свете Гајане. Изграђена је 630 године, по налогу католикоса Езра. У лучном портикy је некропола високог јерменског свештенства

Изузетно леп и складан Саборни храм Светог Ечмиаџина, који представља леп пример јерменске древне архитектуре. Структура у облику крста са централном куполом, који има масивне глатке зидове од сиге и даје утисак неприкосновеног упоришта, што је оличење хришћанске вере. Током дугих година свог постојања, црква је више пута обнављана, а у 18. веку унутрашњост је фрескописана, односно, изведено је зидно сликарство.

У састав Ечмиаџинског манастира је и црква Свете Рипсиме, која је власништво Светске баштине (Унеско). Изграђена је 618 године, на месту где је мученички пострадала Света Рипсима. Лепа легенда нам говори о историји оснивања Ечмиаџинског манастира, прича о тридесет и седам хришћанских девојака које су живеле у манастиру Светог Павла.

Једна од њих (Рипсима), није пристала да постане жена јерменског цара Трдата Трећег, рекавши да она припада само Христу, и  цар у гневу је наредио да се убијy све монахиње. Након извршења ове казне, Трдата Трећег хвата лудило, од кога га је излечио Григорије Просветитељ. Исцељени цар је поверовао у Христа и хришћанство и крстио се, а Григорије Просветитељ је имао сан у коме му се јавио Христос, указавши му на место, где ће да се изгради храм. Касније је у манастирски комплекс ушла црква Свете Рипсиме и Гајанина базилика, која је настојатељица манастира Светог Павла.

Ечмиаџин од давнина, није био само средиште јерменске хришћанске вере, он је био и још увек јесте, центар целокупне јерменске културе, место где је рођен јерменски писани језик, као и многе генерације свештеника, који су живели овде и оставили велико наслеђе у виду споменика књижевности и сликарства.

У Ечмиаџинy је настала и развила се наука: медицина, филозофија, теологија, астрономија, математика. Ту се појавила и развила јерменска уметност – књижевност, сликарство, јерменска минијатура, музика и поезија. Древни културни и духовни споменик – Ечмиаџин – је непроцењиво благо, не само за Јерменију, већ и за цели свет.