Вишегодишњу обнову манастира Хиландар успорава недостатак новца. Са Великим конаком биће обновљено око шездесет одсто изгорелог дела Хиландара.
Мада је обнова Хиландара, започета две године после пожара, у почетку текла убрзаним темпом, године економске кризе које су погодиле и Грчку и Србију условиле су ритам реконструкције. Управо је недостатак новца успорио и овогодишње радове који су почели месец дана касније него што је уобичајено.
Реконструкције источног крила Великог конака и објеката у улазној зони су у току. Када се оне заврше биће обновљено око 60 процената изгорелог дела.
– Новац је стигао, али са закашњењем, тако да неке радове које је требало да изведемо у пролеће, морали смо да оставимо за јесен – каже Миливоје Ранчић, директор Задужбине Хиландар.
– За ову годину добили смо 48 милиона динара, докле ћемо са тим новцем стићи – видећемо. Уколико добијемо још средстава бићемо ефикаснији. Велики проблем је што су донације за Хиландар потпуно пресахле.
Недавно је стручна државна комисија за Хиландар обишла градилиште и сагледала шта је до сада урађено. По речима нашег саговорника, комисија је констатовала да је доста тога урађено и да су објекти веома квалитетно обновљени.
Радови су почели две године након пожара, биле су потребне опсежне припреме за велику реконструкцију, за коју је држава до сада дала 676.121.845,62 динара.
Конак из 1814. године био је први објекат који је реконструисан. Радови су почели у октобру 2005, а објекат је освештан на Видовдан две године касније.
Планирано је да највећи објекат унутар манастирског утврђења, конак из 1816-21 (Велики конак) буде завршен до краја године. Обновом овог здања манастир ће повратити највећи део смештајно радног простора и у великој мери повратити препознатљиви изглед са северне стране.
У пожару је највише настрадао Бели конак, а до сада је саниран и ојачан бедемски зид. Такође је обновљен кров пирга светог Ђорђа, који припада најстаријем делу манастирског комплекса, а урађен је и пројекат за израду заштитне конструкције прозора купола Саборне цркве.
Средствима која не потичу из буџета, већ су стигла од донатора реконструисани су кров и купола Параклиса светог Архангела, Црква свете Тројице, арсане код Самарије (која је претворена у винарију), затим Пирг светог Василија и Каваларгов пирг (или пирг краља Милутина). Саниран је и кров и део бедемског зида манастирске трпезарије, која није страдала у пожару, али је била у изузетно лошем стању.
– Света гора није прикључена на енергетски систем Грчке, манастири самостално обезбеђују снабдевање електричном енергијом – објашњава Ранђић. – Постојећи систем почива на истрошеним и више пута реемитованим генераторима и не одговара капацитетима будуће потрошње. У оквиру програма обнове предвиђена је изградња соларне електране као будућег извора енергије.
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
Културно наслеђе Хиландара биће сачувано у електронској форми и тако трајно постати доступно научној, али и широј јавности.
Циљ дигитализације је да манастирско благо које је у Хиландару буде доступно јавности и научницима, с обзиром на бројне повеље и рукописне књиге.Више од 1000 икона, 507 рукописних повеља и велики број других драгоцености биће сачуван у електронској форми.
