Српска православна црква и вјерници данас ће прославити Светог пророка Илију – Илиндан, који је веома поштован светитељ у српском народу и цјелокупном православљу као строг и непоколебљив проповједник хришћанских вриједности.
Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио ученицима са поукама нове вјере.
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Свети Илија са старозавјетним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човјечанства.
Вјерује се да Свети Илија није умро, већ се жив, пламеним кочијама, узнио на Небо, и та сцена је слика на илинданским иконама.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у Деветом вијеку прије Христа (816. године).
Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву вјеру и “славио туђе богове”.
Према народном вјеровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним кочијама која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на тај празник не ради у пољу – да се не би навукао гњев светитеља.
Зашто Срби славе и обожавају громовника?
На дан кад се слави Свети Илија у доста градова и села организују се вашари, а он спада у најпоштованије светитеље међу Србима, раме уз раме са Светим Николом, Светим Ђорђем и осталима.
Иако већина мало зна о његовом правом животу, прослављање Светог Илије је укоријењено дубоко у традицију српског народа, а назива се и громовником. Оно што је за Словене био Перун, то је за Србе Свети Илија, а ако знамо да су Срби управо из многобожачке словенске религије прешли на хришћанство, јасно је зашто се придаје толики значај овом светитељу.
Илија или Елаја (јеврејски Елиyаху) је био јеврејски пророк из 9. вијека п. н. е. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.
Био је родом из Ароноба из града Тесвита. По предању, када се Илија родио, његов отац Сабах је видио око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.
Тадашњи цар Ахав, под утицајем своје жене Језавеље, напустио је вјеру Мојсијеву и умјесто Јехове славио туђе богове. Пророк Илија супротставио се цару пребацивши му отпадништво и пророковао сушу и глад због слављења туђих богова.
Чинио је чуда кроз која је Бог показивао Јеврејима своју праведност. Због неправди коју је цар чинио народу и грамзивости Илија му је прорекао да ће њему и његовој жени пси лизати крв послије смрти, што се и обистинило.
Пророци нису имали ничег заједничког са врачарима у то вријеме. Они нису живјели од прорицања будућности и врачања. То су били мудраци, народни учитељи, како би данас рекли — друштвени и политички радници.
Они су стварали и проповиједали више религиозне концепције засноване на личној моралној одговорности човјека пред Богом. Пророци су истицали етичке вриједности религије, у којој нису важни ритуал и церемонија, а чија суштина је у томе да људи буду у души праведни. Својим радом пророци су спремили пут настанку хришћанства.
Предање каже да се Свети Илија вазнео на небо и да је и даље жив. Он ће, према предању, бити претеча другог доласка Христовог у који вјерују припадници ове религије.
Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренијели на Светог Илију. По народној традицији, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен.
Грмљавина је тутњава његових кола којима се он вози по небу и облацима. На иконама се Свети Илија представља или како на ватреним колима иде на небо, или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових зреца на брду Камил или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Свети Илија је у Србији био слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Међутим након пропасти краљевине Југославије и долазак комуниста на власт слава је престала да се поштује. Године 1992. свети Илија поново постаје слава ваздухопловаца.
Међу Србима постоји изрека “Од Светог Илије, сунце све милије”. Такође, многи се одлучују да мушкој дјеци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.
