Већ десет година у капели Свете Петке на Београдској тврђави верници се крштавају као у време апостола. Откако је изграђена, налик ранохришћанским, ова крстионица постала је место примања свете тајне за читаве породице.
Омиљена престоничка Црква Света Петка подигнута је 1937. над древном пећинском црквом у којој се налази чудотворно врело. Просторија са базеном где се верници крштавају такође се налази у пећини, само неколико десетина метара даље.
„Духовна бања“ је укопана у стену из које провирује само мала купола покривена тесаником. Мала катакомба за свету тајну крштења је невидљива с платоа испред храма, скрива је камени зид са уским прозорима.
– Реч је о једној од најстарих светиња престоног града, који је већ у апостолским временима био епископско седиште. Зато смо направили крстионицу по узору на оне у епископским црквама, каква је Црква Светих Петра и Павла у Расу, или у Царичином граду код Лебана, у Хераклеји и Стобију у близини Скопља и наравно у Грчкој – каже протојереј ставрофор др Радомир Поповић, старешина Цркве Свете Петке и декан Академије СПЦ за уметности и конзервацију.
Захваљујући њему „Новости“ први пут јавности представљају крстионицу у којој је обновљена лепота древне архитектуре. У централном делу просторије, украшене великим мозаицима, налази се базенчић у којем се верници крштавају потапањем у воду. Крстионица је оивичена масивним рељефно украшеним мермерним блоковима, а осветљавају је зраци светла из осам прозора куполе. Прво што новокрштени виде кад подигну лице из воде је уклесани натпис „У Христа се обукосте“, испод мозаика са представом Деисиса – Христа, Богородице и Светог Јована.
– У ранохришћанском добу није било једноставно постати хришћанин. Процес припреме трајао је дуго, јер није било довољно само слушати поуке већ и живети хришћански. Почетак спасења био је у унутрашњем преображају током свете тајне крштења, у самом чину погружења у воду. Трократно погружавање и израњање из воде били су не само симболика Христове смрти и васкрсења, већ и поистовећење са њим. Зато су апостоли говорили „у Христа се обукосте“ – објашњава др Поповић.
Он наводи да је крстионица прављена пре свега за крштавање одраслих, али да има и изузетака.
– Откад се деведестих променила политичка ситуација, много људи је желело да се крсти, а појавила се и жеља да то учине на древни начин. Зато се у овој крстионици некада крсте и целе породице – каже др Поповић.
ЧУДЕСНИ ИЗВОР
Капела Свете Петке чува део моштију светитељке које се петком износе пред вернике.
– Њене чудотворне мошти биле су похрањене у пећинској капели крај чудотворног извора све до 1521. кад је Сулејман Први освојио Београд и однео мошти у Цариград. Откупили су их румунски кнезови и 1641. пренели у Јаши где се и данас налазе, осим два прста шаке, који су у нашој капели – каже протојереј ставрофор др Радомир Поповић. Извор у древној пећинској црквици Свете Петке увек тече истим интензитетом.
– Само је једном пресушио 1915, уочи немачке офанзиве, али вода је у фебруару 1918. напрасно поново потекла.
(Вечерње новости)
