ЕРДОГАН ЈЕ ИДЕОЛОШКИ БЛИЗАК РОЂАК ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ, АКО НЕ И – НАЈБЛИЖИ
- Ердоган је оборио Су-24 зато што га је замолио неко од кога зависи, зато што га је неко силан за то замолио. Постоје две силе од којих је могао да стигне такав предлог, и обе су моћне, иако различито моћне – то су САД и „калифат“, односно Исламска држава
- Ердоган испушта јаке и промукле звуке и мислим да се многим Турцима допада Ердоганова агресивност. Он их подсећа на сурову турску Историју. И плаши их и надахњује. Али, и ми смо имали сурову Историју и излишно је нас плашити.
- Под заштитом свог деценијског господара – САД – Турска је постепено изгубила сваки обзир, зато је увежбала дрскост и због тога њен председник тако бодро и безобразно иде главом кроз зид
- А Турци не нуде да Русији изруче убице Олега Пешкова. Па, обесите онда његове убице сами, у свом Истанбулу! Обесите! Или их предајте у лисицама, ми ћемо их код нас осудити
- Ништа слично они не нуде. Кад је тако, значи: нећемо заборавити, нећемо опростити!
Пише: Едуард ЛИМОНОВ
КОД мене се прво појавила мржња. Најпре су пројурила питања:
„Због чега?!“, „Зашто?“, „Коме је од користи?“, „А Ердоган, зар мисли да ћемо прогутати?“, „Мисли ли да неће бити одговора?“, „Мисли ли да ћемо заташкати увреду?“…
А онда сам почео да тражим објашњења.
И дошао сам до закључка да га је неко замолио.
Замолио га да обори руски СУ-24.
Да би са нас оборио гордост и понизио нас.
И он је оборио.
Зато што га је замолио неко од кога зависи, он, Ердоган, неко силан га је замолио. Постоје такви предлози који потичу од великих сила и који се не могу одбити. Ето, Ердогану је такав предлог прослеђен.
Постоје две силе од којих је могао да стигне такав предлог, и обе су моћне, иако различито моћне – то су САД и „калифат“.
САД су богате гвозденим и електронским „балванима“ (ракетама) који могу да лете кроз ваздух над Турском у Сирију и уопште, било куд.
А „калифат“, он је Исламска држава, он је моћан, будући да над њим исто као и над Ердоганом, лебди велики вођа свих муслимана – Алах. А „калифат“ је сада као ниједна од муслиманских држава, близак Алаху. Осећа се као љубимац, као највољенији од свих муслимана.
„Калифат“ је још и држава-истоверник за Ердогана.
Ердоган последњих година само и говори о „политичком исламу“ и о томе да је његова Партија праведности – конзервативна исламска партија.
Идеолошки, Ердоган је – рођак „калифата“, близак, стварно, ако не и најближи.
Тако да је Ердоган учинио то што је учинио и ко год да га је конкретно замолио, смрт нашег пилота, потпуковника и нашег морнаричког пешадинца, КОРИСНА је ОБЕМА силама – и САД и Исламској држави.
Ердоган је – мрачно створење, срачунато грубо, он је некакав мачо-јаничар. У сваком случају, он жели да изгледа као мачо-јаничар.
Он испушта јаке и промукле звуке и мислим да се многим Турцима допада Ердоганова агресивност. Он их подсећа на сурову турску Историју. И плаши их и надахњује.
Али, и ми смо имали сурову Историју и излишно је нас плашити.
Нама се – нимало не допада.
Под заштитом свог господара, САД – а она је већ неколико деценија под заштитом САД – Турска је постепено изгубила сваки обзир, зато је увежбала дрскост и због тога њен председник тако бодро и безобразно иде главом кроз зид. Па, Старији брат, САД стоји иза и прети, а он је моћан гвоздено-електронским „балванима“ (ракетама).
Понудили су нам да узмемо оскрнављено тело нашег потпуковника Пешкова, буквално су нам гурали у руке његово тело.
Као што сад знамо, сити су се наругали над њим, не никакви Туркмени, него прави турски војници од оног истог соја као и они које смо навикли да побеђујемо од XVI века.
И сад нам безочно предали његово тело надајући се да ће нас понизити пристанак да узмемо нашег раскомаданог пилота.
Мислим да су они већ доспели до дна свог моралног пада.
Шта то распојасано мрмљају о православном обреду по којем су за нашег пилота нешто урадили? Спустили у сандук, шта ли, пошто су сакупили растргнуто мртво тело? Нисам разумео шта су они то урадили по православном обреду.
Потпуковника, који се катапултирао, под падобраном су убили још у ваздуху, а касније се на земљи ђаволски изругивали над његовим лешом, и онда су га, као обичног војника из рата, предали.
Али, он није само војник – Пешков је мученик.
А Турци не нуде да изруче његове убице.
Па, обесите његове убице сами, у свом Истанбулу! Обесите!
Или их предајте у лисицама, ми ћемо их код нас осудити.
Почасни вод турске армије испраћа ковчег руског пилота
Ништа слично они не нуде.
Кад је тако, значи: нећемо заборавити, нећемо опростити!
Превела Ксенија Трајковић
Извор: Факти.рс
