Моћ научне преваре
Србија се активно бори против организованог криминала и друштвене корупције у свим сферама. Владавина мафије и корупције, по правилу, усисава здраве делове друштва у своју «хоботницу» и на тај начин разједа друштво по дубини. Мало се пажње обраћа на тзв. научну или универзитетску мафију, која чини велики криминал и врсту злочина према култури, науци и вредностима друштва. Реч је о епидемији научних и стручних плагијата кроз докторате, научне радове, фалсификовања научних резултата и истраживања и подстицања на организовани принцип куповине испита, диплома, доктората или копи-пејст књига и радова страних или домаћих научника. Ради се о системској и организованој болести, која влада у великом проценту на универзитетима, факултетима и институтима, без већих реакција или санкција друштва и научних и етичких одбора и реакције шире јавности.
Технологија научне мафије
Србија је заражена вирусом научног и стручног фалсификата, који доноси штету друштву и развоју научне, слободне мисли, већ подстиче измишљену или редуковану псеудонауку. Читав систем функционише кроз неформалне групе на факултетима и институтима, који су као мафија повезани завером ћутања и интересима, пре свега новчаним и статусним. Излазак из тих кланова је скоро немогућ, јер откривање мреже корупције и научног криминала се унутар сцијентистичке мафије строго кажњава.
Како ради „научна мафија“? Делује у почетку као мали тим, који штанца лажне докторате, који коштају више хиљада евра. Тако је један мали број професора у стању да годишње има десетине доктората, од којих се заради на црном тржишту десетине хиљада евра неопорезованог новца, плус, званичних средстава, који су по закону. Конзументи лажних доктората и диплома су утицајни појединци из сфере политике и бизниса. Формирана мрежа научне мафије шири свој утицај на руководеће структуре факултета, института, научних одбора. Они који откривају плагијате и научне преваре, постају мета научне мафије и према њима се примењују облици притиска, претњи и мобинга, све до искључења са факултета и института. Ловци на плагијате и научни неморал као „узбуњивачи“ суштински нису заштићени, већ су извргнути донкихотском борбом, која појединце кошта здравља и статуса. Универзитети су упознати са хиперпродукцијом доктората, јер постоји препорука да један професор може имати до пет доктората, што значи да су универзитетске власти упознате са дометом научне мафије, али без без правих реакција.
Милиони евра од научне мафије
Друштво и закон веома су благи према научној мафији, која се касније инфилтрира у политичке партије, министарства и има своје заштитнике. Сведоци смо да је низ министара на Западу морао да поднесе оставке на своје функције због научних плагијата. Србија није успела да се избори са овом опасном појавом, која делује све масовније. Како се шири епидемија доктората у Србији, који постају део друштвеног статуса, и како се тиме ствара простор за друштвену и политичку моћ, све је мање провере вредности научних и докторских радова. Тако се формира база корумпираних и лажних научника и доктора наука, по рецепту Бранислава Нушића и његовог „Др“. Бранислав Нушић, када би устао из вечности и сагледао хиперпродукцију јалових доктората, који се купују или измишљају у Србији, повукао би своје комедије и претворио би их у драме и трагедије.
Европа од Србије и њеног пута ка ЕУ, тражи да се испоштује одређена квота доктора наука и високо образованих људи. Тај пут прати једна индустрија научне и стручне преваре и криминала, која се користи корупцијом и која је све шира и дубља, али се затварају очи јавности, или се о томе таблоидно пише.
Број академаца на докторским студијама од 2007. до 2012. повећао се чак осам пута, док се број нових доктора наука у истом периоду утростручио. Тако је 2007. године докторски рад одбранило 206 студената, а 2012. је то учинило њих 770. Тако се ствара права армија доктора наука са више хиљада доктората у последњих десет година. Нема јасне провере научне вредности, нити доктората, што друштво скупо плаћа, а научна мафија добро зарађује и пре свега штети држави и науци.
Време је да се отвореније крене у разобличавање научне мафије, јер опасност долази од научних „мангупа у нашим редовима“, како би рекао друг Лењин. Универзитетска мафија тако обрће милионе евра „црног новца“ и исто толико легалног новца на штанцању лажних доктората.
Видовдан
