Игор Влаховић Игор: Србија, политички циркус
Пише: Игор Влаховић Игор
Већ скоро годину дана је прошло од одржавања парламентарних и председничких избора у Србији, а политички циркус, не само да се још увек одржава, већ доживљава својеврсну кулминацију. Барем, по ко зна који пут, мислимо да је тако.
Жути, ЛДП-овци, СПО-овци, Чанковци, заправо целокупна еурофанатична досовска елита делује као да је некако утихнула. Дал’ због тога што ликују над незадовољством великог броја градјана, недавно потписаним Споразумом измедју Београда и Приштине, јер им ти градјани, на прошлогодишњим изборима, нису пружили адекватну подршку, како би их и даље тлачили и малтретирали, или због тога што су постали свесни да су припадници актуелне Владе још већи европејци од њих, па у страху да им и Брисел и Америка не откажу сваку подршку и сврстају их, ту негде, око цензуса, тактички стварају нову стратегију доласка на власт. Такодје, нема готово никаквих вести ни о њиховим меценама тајкунима, што о онима иза браве, што о онима, који ће се, како Вучић већ месецима прича, тек наћи иза ње.
На другој страни, министри и припадици странака из владајуће коалиције – Час патетично причају како разумеју голготу свих градјана Србије и целокупног српског живља, а затим се шлихтачки извињавају за све злочине почињене од стране Срба, геноцидног народа, као недавно Николић, бошњачким невладиним организацијама, за правно недоказани геноцид у Сребреници, на шта нам, као још већа пацка додје, када на порталима прочитасмо да је Мунира Субашић, председница удружења „Мајке Сребренице“, захваљујући свом НВО деловању, успела себи да набифла плату од 4.000 КМ, 6 ха земље и две вишеспратнице, луксузан џип, а каже да ни остали не зарадјују ништа мање,…Час демонстрирају силу, тако што путем својих медија цензуришу глас патриотске политичке опозиције, а неретко им и слањем полиције, забране и мирне уличне протесте, што не би био случај да је опозиција чврсто уједињена, и да поред борбе за суверенитет Србије, изнесе и свој програм за излазак из егзистенцијалне и културне беде.
Једно је сигурно, поред незадовољства недавно потписаним Споразумом, незадовољство бедом животарења у Србији постаје све интензивније, и присутно је код далеко већег броја градјана.
Све је исто, само Цветковићеве Владе нема, можда вам подлога ове фразе звучи отрцано, али, сасвим сигурно, ми постајемо све отрцанији, јаднији, беднији,…Све видимо, но очигледно нас више ни једна неправда не дотиче.
Све је исто онако како су нам поменути, као и њихови претходници, с’краја 90-их, оставили, чини се у аманет.
И готово мртва производња, и готово мртва пољопривреда, и готово мртав туризам.
И демократска социјална неједнакост, по којој се они – та шачица тајкуна, политичара, директора, управника, шефова у државним предузећима, богате преко наше грбаче.
И усркраћено право на рад, све више отказа, односно, и даље жестоко забрињавајућа немогућност запослења,…
Све је исто, и високи и све виши трошкови за струју, грејање, воду, храну, …
Све је исто, уз огромне трошкове за школарину, и даље стасава много академских градјана, који, не могавши да се запосле, или напуштају Србију, или, ако су им звезде наклоњене продају своју душу дјаволу, тако што се, захваљујући најмање једној партијској књижици, запосле, а онда, угледавши се на ове изнад њих, постају похлепна гамад, која ће у својој борби за економским напретком, газити преко других.
Све је исто, уз огромне трошкове лечења, градјани и даље брину о свом здрављу, које, последицом стресног живота у овој демократској помрчини, као и разноразних милосрдних андјела, што нам Запад 90-их посла, бива све нарушеније. А, не дај Боже да спадну на болничка јасла, многи лекари ће им за лечење тражити адекватну новчану награду.
Све је исто, сваким даном, мало је рећи, ухвати нас језа када прочитамо или чујемо да је неки лудак повредио или убио једну или више особа, а након неког времена ухвати нас још већа језа, када прочитамо да му је одредјена нека смешно мала казна. Док се судске парнице, које ми, обични градјани водимо, вуку као гладна година.
Све је исто, и на пољу слободе медија, где је, част неколицини интернет портала, свака критика неког новинара, било на рачун власти, било на рачун опозиције, редовно условљена медјусобним политичким конфронтацијама у борби за економско политичку превласт, на релацији власт-опозиција. О проблемима нас, обичних градјана, чини се, као да је забрањено писати и говорити.
Све је исто, и у култури, позоришта, филмска индустрија, музеји, институције визуелних уметности, сваким даном нестају, док музиком и телевизијским програмима, сада већ суверено владају глупост, простаклук, порнографија, насиље и педофилија, исказаних од стране неких, нипочему значајних персона у ријалитијима. Уместо да колективну свест чини снажнијом и стабилнијом, култура је систематски, штавише тенденциозно убија.
Све је исто, и када је реч о вери, свештеници и даље повећавају своје тарифе, новокомпоновани верници редовно одлазе у цркву, прилажу новац да откупе грехе, те онда, када их свештеник благосиља, свесни да и душа има цену, чине још веће. Уместо да јача духовни вид народа, држећи свећу нечастивима, црква га пељеши. Још је, што се односа са јавношћу тиче, потпуно индолентна на приче о педофилији у својим круговима.
Све је исто, и по питању предаје територија, ни Косово ваљано нисмо предали, а већ се интензивно одвијају сепаратистички покрети по Војводини и Санџаку.
Све је исто, пропадање старијих генерација, које су, 50-их…..90-их несебично учествовале у изградњи српског друштва, и страдање нових генерација, пре и но што су почеле да живе.
Све је исто, и све ће остати исто, докле год политике не буде тек толико да дефинише и контролише систем, по коме ће:
-свим политичким преступницима, од 2000. год. па наовамо, бити одузета, а затим национализована сва бесправно и/или полуправно стечена имовина,
-остварити стабилна сарадња на свим плановима са источним земљама,
-у министарствима, јавним установама седети стручни људи за област којом се баве, и да поред знања, уместо партијских књижица, поседују мотивацију и жељу да унапреде област којом се баве,
-беспоговорно поштовати територијалну целовитост Државе.
-бити поштована сва права расних, националних, верских, сексуалних и других мањина, али без злоупотребе истих у политичке сврхе, као и у сврхе прања новца, од стране свакојаких лоповских НВО.
