НА ПЛАНЕТИ БЕСНИ СПЕЦИФИЧАН СВЕТСКИ РАТ, ДОДУШЕ – НИКАДА НИЈЕ НИ ПРЕСТАЈАО
- Американци још од 2004-2006. активно дестабилизују планету. Пре свега, желе да максимално раздробе постојеће државе и савезе како би се минимизирала њихова економска и војна моћ, и самим тим гарантовало очување америчке светске хегемоније, засноване на доминацији америчких капацитета
- Ту исту политику вековима је спроводила Британија која је у време наполеонових ратова имала укупно 16 милиона становника, при чему је директно доминирала над континенталном Европом, коју је тада насељавало око 200 милиона људи
- Амерички план предвиђа постојање на планети само једног сигурног уточишта новца – самих САД. Треба напоменути, план се за сада реализује, иако не без потешкоћа, углавном веома успешно. Блиски Исток гори у жестоком рату. Већ се прилично дими и Турска. Светски капитал већ трећу годину заредом бежи на америчку берзу, надувавајући притом њене берзанске индексе један и по пута. Сада је, међутим, новчани приток почео да се смањује. Зато је неопходно снажно протрести Европску унију
- На офшор рачунима сакривено је од 21 до 32 билона долара. Као појашњење: БДП Сједињених Држава износи 15 билиона долара, док је укупни БДП свих земаља на свету – 72 билиона долара. Пребацивање овог капитала у САД омогућиће Америци да још дуго одржи привид економског раста
Пише: Александар ЗАПОЉСКИС
НА ПЛАНЕТИ бесни светски рат. Борбе у Сирији, размена ватре у Нагорно-Карабаху, погоршање у Донбасу, терористички напади на Блиском Истоку и у самом срцу Европе – све су то само „инциденти” једне велике битке за глобалну хегемонију.
Стриктно говорећи, овај рат никад није ни престајао. Земље се вековима боре за територије, богатства, енергију и ресурсе. Разлика је само што се у преднуклеарно доба, граница између мира и рата чинила једноставнијом. Данас водеће државе света не могу разнети непријатеља гусеницама својих тенкова без ризика од нуклеарног одговора.
Шта радити, ако не можеш ратовати, а рат ти је непходан?
Мораш умотати рат у неку конвенционалнију форму. Судећи по дешавањима око скандала са панамским офшор компанијама, неко паметан у САД је схватио како то да одради.
Формално, прича изгледа сасвим безазлено, па чак и банално. Неки, још увек непознати, сарадник адвокатске фирме Mossack Fonseca, нашао је љубавницу. Затим се у њиховом односу нешто пореметило, а желећи да се освети љубавнику – она је украла и предала новинарима његову електронску архиву са више од милион различитих докумената који се односе на рачуне у панамским офшор предузећима.
Зар ово није сиже за још један холивудски романсу, јер домаће филмаџије снимају само црњаке?
А новинари су – како се разоткрило – сарадници друштвене организације Оrganized crime and corruption reporting project, која обједињује људе који сматрају борбу против корупције својом светом дужношћу.
Тако је архива од 11,5 милиона фајлова постала јавна. У њој се помиње 12 садашњих и бивших светских лидера, више од 128 познатих политичара и владиних званичника из целог света, као и велики број риба мањег калибра, попут естрадних звезда и спортиста.
Избио је скандал. Жута штампа је добила довољно хране.
Сајт OCCRP изгледа као да је направљен тек јуче.
До свега овога, о OCCRP нико ни речи никада није чуо. Међутим, партнери су му Оpen society foundation (Сорошева фондација) и USAID (United States Agency for International Development) – апсолутно званична америчка владина агенција, чији буџет одобрава Конгрес. Уосталом, руководство USAID-а поставља амерички државни секретар.
И док наивна публика са одушевљењем копа по гомилама старих прљавих рачуна, озбиљни људи из Америке развијају стратешку офанзиву која има за циљ преузимање контроле над половином светске економије.
Још од 2004-2006. године, САД су почеле активно да дестабилизују планету како би постигле два циља. Прво, максимално раздробити постојеће државе и савезе како би се минимизирала њихова економска и војна моћ, и самим тим гарантовало очување америчке светске хегемоније, зановане на доминацији америчких капацитета.
Ту исту политику вековима је спроводила Британија која је у време наполеонових ратова имала укупно 16 милиона становника, при чему је директно доминирала над континенталном Европом, коју је тада насељавало око 200 милиона људи. Друго, распламсавање ратова увек је праћено бекством капитала на безбеднија места. Амерички план предвиђа постојање на планети само једног сигурног уточишта – самих САД.
Треба напоменути, план се за сада реализује, иако не без потешкоћа, углавном веома успешно.
Блиски Исток гори у жестоком рату. Већ се прилично дими и Турска. Још је неопходно снажно протрести Европску унију.
Светски капитал већ трећу годину заредом бежи на америчку берзу, надувавајући притом њене берзанске индексе један и по пута. Сада је, међутим, новчани приток почео да се смањује. Слободан новац на планети понестаје.
Истовремено, према истраживању групе Tax Justice Network (TJN), на офшор рачунима сакривено је од 21 до 32 билона долара. Као појашњење: БДП Сједињених Држава износи 15 билиона долара, док је укупни БДП свих земаља на свету – 72 билиона долара.
Пребацивање овог капитала у САД омогућиће Америци да још дуго одржи привид економског раста. Али, како то одрадити, ако офшор рачуни личе на средњовековне тврђаве?
Неопходно је било демонстративно уништити неки најзначајнији међу њима. Од страха да ће бити следећа мета, преостали ће се сами предати. То, уостлом, објашњава – зашто баш Панама.
Према различитим проценама, тамо је сконцентрисано 7,6 билиона долара, што је отприлике четвртина свег „офшор” новца у светској економији.
А како офшор бизнис сам по себи није незаконит, офанзива на њега је почета по класичној западној шеми – са „дехуманизацијом”.
Од стотину хиљада власника скривеног капитала, у центар пажње доведени су највећи лопови и корупционери, које би маса радо видела на ломачи. На тај начин, ствара се предрасуда о самом концепту пореског раја. Формира се убеђење да је, у овој или оној мери, криминалац сваки власник офшор рачуна. Он је тај новац или украо, или сакрио, да би избегао плаћање будућих пореза.
У настојању да сачувају сопствену репутацију, банковне власти садашњих офшор-држава неизбежно ће „пристати на сарадњу”. Међутим, на тај начин ће изгубити основу своје атрактивности за клијенте – банкарску тајност.
Какав је интерес САД у свему томе? Најдиректнији.
Лако је видети да међу 50 земаља погођених „Панамагејтом”, нема Немачке и САД. Немци су ту само као формална маска, јер привреда Немачке за инвеститоре данас није превише атрактивна, али САД имају шта да понуде. Чудном случајношћу, у овој великој финансијској офанзиви није нападнута сама идеја пореског раја.
Мајсторија у овој афери се своди на раздвајање офшор компанија на добре и лоше. При чему су, добре, наравно, такође сасвим случајно, само повлашћене пореске зоне у самим Сједињеним Државама и нигде другде.
Ствар је у томе што офшор у Америци истовремено и постоји и нема га. Правно гледано, офшор компанија, отворена од стране неког странца у неком Делаверу, ни по чему се не разликује од обичног локалног америчког бизниса. По форми, она може бити или корпорација (Corporations) или нешто слично нашем ДОО (Limited Liability Companies, LLC).
Управо те LLC Американаци сада и предлажу свима као „једини ефикасан начин”.
У неким државама постоји норма, према којој акционар ДОО компаније плаћа Америци порез само за приходе остварене на територији САД. Ако таквих прихода нема, плаћа се само смешна накнада, од отприлике 400 долара годишње, и то је све. Ово омогућава Државама да сачувају пуну законитост, а самим тим морално-етичку чистоћу, управо америчких офшор компанија а да све остале прогласе нелагалним.
Формално све је управо тако, али свака медаља има и другу страну.
Осим чисто финансијске компоненте, као допинг за нагло оронулу америчку економију, директно упумпавање половине светског капитала под америчку јурисдикцију даје Вашинготну фактички неограничне могућности за манипулацију глобалном политиком.
Сједињене Државе су у више наврата раније замрзавале новац непожељних политичара и целих држава. Чак и обична претња блокирања капитала је добар начин да се утиче на позиције страних политичара по било ком питању важном за САД. А да не говоримо о томе да сваки капитал може лако бити уклоњен одлуком америчког суда, чак и ако има искрено популистички и тенденциозни карактер.
За сада Америка није превише ревносна, осим државе Делавер, данас у свету постоје многе алтернативе варијанте. Али, однос према приватности ће се највероватније много променти, како би офшор у САД постао безалтернативан. А садржај докумената објављених пре ових дана, показује колико је богат избор за манипулисање власницима офшор рачуна.
Председници, премијери, лидери комора и предводници странака, посланици и једноставно олигарси. Практично постоје инструменти за све солуције.
Међутим, постоји у тој америчкој операцији „Делавар” и очигледна корист. Вашингтон сам уништава постојећи систем и ставља власнике офшора пред избор: или ће радити са САД, где ће они и остати са неким птичијим правима, или назад, у своју земљу.
За Русију, овај избор се може описати отприлике следећим цифрама. Током протеклих петнаест година, према различитим проценама, у офшоре је из Руске Федерације изнето од 800 до 900 милијарди долара. Од тога, отприлике трећина је већ дефинитвно интегрисана у финансијски ланац контролисан од стране Запада. Још је негде до 18% укључено у отворено криминални промет. Ово значи да се назад може вратити само половина тог новца. Али, чак и та половина прелази тренутну величину златних и девизних резерви Русије по подацима из јануара ове године.
Стога се логично може закључити следеће: зашто Русија не би формирала сопствену офшор зону, у коју би инвеститори из целог света, укључујући и САД, улагали капитал, без страха од експропријације од стране америчког правосуђа?
САД помоћу „панамагејта” желе да преузму контролу над половином светске економије
У том случају можда не бисмо били сведоци како влада Медведева спроводи све жешћу приватизацију руских мултинационалних компанија у интересу америчких власника.
Превео: Срђан Ђорђевић
Извор: Факти.рс
