Игор Влаховић Игор: Реконструкција владе
Пише: Игор Влаховић Игор
У својој страственој борби СНС-а за што више власти, и СПС-а за опстанак на власти, Вучић и Дачић су се стварно уживели у улогу реконструктора Владе Републике Србије, за спасење Србије, ма шта то Влада, ма шта то Република, и ма шта то Србија, одиста значило.
Динкић је стварно смењен, затим и Обрадовић, а сасвим је сигурно да ће још неки бити смењени.
Као и многи, и ја сам се френетично обрадовао, оног тренутка када је озваничена Динкићева смена. Сјајно, још једно зло мање!
Али, шта сад? Где су веће плате и бољи стандард, где су домаће фабрике, где су домаћа предузећа, где су домаће трговине, где су нова радна места, где је српско село, где је српска култура, где су средства за помоћ болеснима и социјално угроженим лицима, где је помоћ за лечење на стотине болесне деце, којима живот о концу виси?
Где је, сем на Уставним актима, нормална, тј. (самостална) држава Србија?
Зашто, када Србија уза се има велике економско привредне силе, попут Русије, Кине и др, као и велику и економски моћну дијаспору, Вучић и Дачић продају страним капиталистима, и ово мало домаћих фабрика што је остало, како би ти, материјалним богатством незасити и бездушни облици живота, српски народ искоришћавали као јефтину радну снагу, која ће им, рмбачећи од јутра до сутра, производити робу за извоз на поједина источна тржишта? Зашто продају остала државна предузећа?
Зашто, уместо што Србији праве све већи јавни дуг, задужујући се код ММФ-а и Централне банке, лепо не подигну кредите код ових великих економско привредних сила, успоставе јаку сарадњу са економски моћном српском дијаспором, и тај новац употребе у сврху покретања, пре свега, домаће производње, пољопривреде, трговине, туризма, а самим тим, постепено и осталих релевантних грана привреде, односно побољшања економије.
Зар Србија, која по свим, давно утврђеним, географским правилима, припада Европи, по сваку цену мора да остане у тој „Европи“, иако ће је тај останак коштати, понизном предајом својих територија, дубоко угрожене територијалне целовитости, тако што ће од ње, најзад, остати само Београдски пашалук.
Зар је, како би по сваку цену остала у тој високо културној „Европи“, принуђена да као жртву приложи и своје богато културно наслеђе и свест свога народа, тако што ће, уместо Нишвила, великих и, са дугом традицијом, културних манифестација, музичких, драмских, визуелних и других уметности, морати да организује разне сексуалне параде, засноване на концепту староримских скарадија.
Зашто Србија мора да трпи гомилу назови опозиционих лезилебовића на својој политичкој сцени, који су је, ових 13 година, бестијално распродавајући њена државна добра, поткрадајући и територијално распарчавајући, крвнички и неумитно гурали у све дубљи амбис ништавила? Зар је нормално да, после свега, припадници Жутих, ЛСВ-а, ЛДП-а, УРС-а, као и осталих, мањих бизнис партија, и даље седе у Парламенту и локалним самоуправама? Зар је нормално то што је, после свега, ова гамад и даље на слободи?
И тако даље, и тако даље, и тако даље,…
И опет, то, по ко зна који пут, једно те исто питање, заједно са својим демагошким одговором, који нас, као авети прате – Да ли је нормално у Србији?
Није нормално, али је реално, када, под паролом анксиозног, уплашеног, индолентног и поводљивог народа – добро само да смо овим прошлима угледали ледја, стога, надајмо се бољем, Вучић и Дачић под реконструкцијом Владе подразумевају смену неколицине грешних појединаца, како би сопствену власт начинили што стабилнијом, јачом и/или трајнијом, а под Владом- ауторитарни облик владавине, заснован на служењу Западним моћницима, са коначним циљем претварања Србије у Западну колонију, како би на рачун политичког деловања, тј. нерада, згрнули што више материјалног богатства.
Да ли је нормално у Србији? Није нормално, али је реално, и бла, бла, бла, бла… Па, ако је реално, зашто не би било нормално!? Шта би, онда, заправо, било нормално?
Нормално би било, када би се, сви они са власти, као и читава маса сродника им из опозиције, повукли, те власт препустили стручним, ентузијастичним, поштеним и честитим људима, који, за разлику од њих, нису политички грамзивци и државни лопови, који, за разлику од њих, воле, односно желе Србију, као изграђену, просперитетну и слободну земљу; који, за разлику од њих, чистог срца и здравог разума, воле, односно желе Србију, као (самосталну) Државу.
П.С. Нормално, али, како, кад они нису нормални,…кад се, још увек, нису повукли,…штавише, супротно томе!? Народе, крајње је време да се пробудиш!
