Игор Влаховић Игор: Или Европа или Србија у којој живе људи
Пише: Игор Влаховић Игор
Преговори о Косову, на највишем нивоу, јер Србија, како њени званичници кажу, већ једном треба да добије датум за преговоре о чланству у ЕУ.
И ако добије датум, преговори о чланству у ЕУ, трајаће као гладна година. Сасвим сигурно, када Србија удје у ЕУ, тог освајачког конгломерата, у садашњем облику, неће ни бити.
Али, воде се преговори са ЕУ, и водиће се – Србија је постала још једна у низу светских колонија, Немачка, Француска или Британска, а можда и њихова заједничка колонија, као да је и битно.
Некада велика и моћна државна предузећа, отишла су у руке европској – домаћој и белосветској економско-политичкој багри, а српски живаљ радиће од јутра до сутра, производивши робу, коју ће велики западни индустријалци извозити на источно тржиште. За неких тричавих 200-300ЕУР-а, по10 -12, можда и више, сати, српски живаљ, сав срећан што после више од једне деценије има посао у рукама, служиће европској – домаћој и белосветској економско-политичкој багри.
Они мало ученији отићи ће преко, и постепено заборављати и своје порекло, и матерњи језик, и своју веру, и своју културу, и своје обичаје.
Домаћа економско-политичка багра, и даље, мењаће своје политичке дресове, како ветар дува. Уствари, неће бити више било какве потребе да мењају своје политичке дресове у Земљи робова, у Западној колонији.
Робови немају право гласа, заправо имаће, али кад ће, уопште, од толиког рада за џепове европске – домаће и белосветске економско-политичке багре, стићи да погледају и Фарму и Великог брата, а камоли да бистре политичке теме и дилеме. Можда ће и стићи, али, кад већ сада помно прате сваки детаљ са Фарме и Великог брата, а што се политичких тема и дилема тиче, чврсто верују да се, без етничког чишћења, Косово може сачувати, шта вреди кад ће се и ово мало трагова мисли избрисати, тако перфидно и неосетно, као што и само Косово,…Као што ће и Војводина, као што ће и Санџак.
А могло је и другачије. Уз сву подршку и сарадњу са Русијом, Кином, и другим, историјски гледано, братским земљама Истока, на економско-трговинском, војном и другим, за земљу која је у све већој опасности да постане колонија, мање битним сегментима.
Било је потребно само тако мало да се патриотски блок Србије уједини и за собом поведе све огорченији српски народ. Самим тим, полако би се развијала и способност размишљања, отворивши врата једном, свакако слободнијем друштву, које полако али сигурно иде напред.
Или, можда још увек може другачије. Можда и може, заправо надајмо се и верујмо, и што је најважније, делујмо у правцу да може. Осврнимо се око себе, биће нам јасан сигнал да управо стиже последњи воз, који нам носи поруку – Уздајмо се усе’ и у своје кљусе, игноришимо европску – домаћу и белосветску економско-политичку багру.
Рецимо –не- њиховим ултиматумима и датумима. Рецимо –не- њиховим роковима, јер душа је бесмртна, те живот нема рок трајања.
Чинимо другима добро и добру се надајмо. Будимо своји, али и сложни у одбрани наше Србије. Будимо људи.
