БИВШИ АМЕРИЧКИ ДРЖАВНИ САВЕТНИК ЗА НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ НЕ ВИДИ ШИРИ СТРАТЕШКИ КОНТЕСТ ЗА ВОЈНУ ИНТЕРВЕНЦИЈУ ПРОТИВ ДАМАСКА
Политика силе која се заснива првенствено на Западу и у неким случајевима на бившим колонијалним силама, не изгледа ми као обећавајуће решење за тај регионални проблем
Проблем је већи од Сирије и не може му се прилазити као чисто сиријском проблему. Акција одмазде због морално озбиљног преступа као што је употреба хемијског оружја и даље мора да буде део већег плана са стратешким циљевима, а не да буде чисто казнена
БИВШИ амерички државни саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински у интервјуу за немачки радио Дојче веле говорио је о недоумицама око евентуалне војне акције у Сирији, улози Русије и Кине, али и других земаља у кризном региону…
- Након сумње да су против цивила употребљена хемијска оружја широких размера, чини се да је нека врста војне акције против Асадовог режима сада неизбежна. Да ли подржавате војну акцију и какав је Ваш став по том питању?
„Сматрам да, ако ће та акција да буде спроведена, она мора да буде део неке шире стратегије. У супротном, она би могла да буде само одговарајућа казна. Али, да ли ће то решити проблем, постоји ли нека стратегија која представља решење за тај проблем, ко учествује у тој стратегији, а ко не?
Мислим да треба озбиљно размислити о тим питањима пре упуштања у војну акцију која може да донесе нежељене последице, иако је она можда морално оправдана гледано са стране природе употребљене силе, познатије као акт против људи.”
- Мислите ли да Обамина управа има стратегију или шири план за Сирију и последице које доноси војна акција?
„Ако је имају, онда је то веома добро чувана тајна.”
- Какву врсту плана бисте Ви волели да видите?
„Изгледа ми да је проблем са сиријским случајем део шире дилеме која се тиче преокрета на Блиском истоку. Решење за тај преокрет не може у потпуности да се базира на војној моћи, нити би требало да зависи скоро искључиво од западних снага. Запањен сам колико су Велика Британија и Француска вољне да спроведу војну акцију (разговор вођен пре него што је британски парламент одбацио предлог владе за војну интервенцију у Сирији прим.ур). Ипак, свестан сам чињенице да су обе те силе заправо бивши империјалисти, они који су некада имали своје колоније у том региону. Када је реч о актуелним догађајима које сам у својим књигама назвао ‘глобалним политичким буђењем’, политика силе која се заснива првенствено на Западу и у неким случајевима на бившим колонијалним силама, не изгледа ми као обећавајуће решење за тај регионални проблем.”
- Поменули сте потребу за широм коалицијом која би требало да учествује у било којој војној акцији. Шта мислите под тим?
„Ако до тога дође, мислим да би требало отворено и директно укључити Турску, барем минимално. А мислим и да би требало да постоји неки израз одобравања тога, као и подршка других сила чије економско благостање доста зависи од минималног степена стабилности на Блиском истоку. Другим речима, имам на уму неке од азијских снага које изузетно зависе од стабилног протока енергетских производа који долазе са Блиског истока.”
- Нисте поменули Русију. Какву улогу би та земља требало да игра, према Вашем мишљењу?
„Осетљива улога Русије би била у придруживању међународној заједници приликом дефинисања неких заједничких стандарда, не само за решење сиријског проблема, већ и за споразум са Ираном о њиховом нуклеарном програму, тј. о начину за одржавање његове стабилности и предвиђене оправданости. Наравно, ту се убраја и активна подршка решењу израелско-палестинског проблема, који је узрок неким од постојећих тензија. Све то треба посматрати у ширем контексту, а не поступати ограничено, у смислу усамљеног војног одговора малог броја западних земаља, од којих неке немају нарочито конструктивна историјска искуства.”
- Како тумачите чињеницу да се Обамина управа баш и не труди да укључи Уједињене нације у те напоре, него у суштини покушава да регрутује НАТО уместо њих?
„Нисам сигуран да сте у праву када тако описујете Обамин кабинет. Мислим да би они волели да Уједињене нације употребе санкције, али да су забринути да би Руси могли да ставе вето на ту одлуку, а можда чак и Кинези. Мислим да то наговештава да велики удео озбиљних расправа треба предузети у земљама које на било који начин осећају да би могле да буду погођене последицама убрзаног ширења насиља у региону као целини. Укратко, тај проблем је већи од Сирије и не може му се прилазити као чисто сиријском проблему. Као друго, та акција одмазде због морално озбиљног преступа као што је употреба хемијског оружја и даље мора да буде део већег плана са стратешким циљевима, а не да буде чисто казнена.”
- Какву врсту последица очекујете или их се плашите, а које могу да наступе после могућег војног напада против сиријског режима? Председник Асад је већ претио да ће да увуче Сједињене Државе у други Вијетнамски рат. Да ли ту претњу схватате озбиљно?
„Свака аналогија је у одређеном степену одговарајућа, али исто тако и веома варљива. Мислим да постоје бројни аспекти вијетнамског проблема врло различити у односу на Сирију. Ту треба поменути и чињеницу да у Сирији постоји веома значајна опозиција, која ипак није толико привлачна у сваком погледу.”
- Да закључимо онда, Ви тренутно нисте убеђени да је могућа војна акција против Сирије добар потез?
„Не видим шири стратешки контекст за то. Исто тако, брине ме то што су учесници сувише уско одређени, што значи, Америка и бивше колонијалне силе. То ми изгледа као неодложно стварање политичког проблема.”
