Зликовачка НАТО армада мора бити негде заустављена. Једини начин да се заустави је да буде војно поражена. Нема другог начина да се бахата и безобразна војна олигархија у Пентагону уразуми и да одустану од сталних војних интервенција по свету. Те изрежиране интервенције трају још од педесетих година прошлог века, неколико година после Великог клања народа, када је Фамилија наложила Пентагону да почне да интервенише по свету, на разним меридијанима, све под пропагандном флоскулом о заштити демократије, грађанских права и националних интереса САД. Како се национални интереси САД бране на Космету никоме није јасно.
Када погледате историјат свих тих интервенција до данас, онда ћете уочити да се сваке две до три године отварају нова ратна жаришта, да се војни буџет значајно увећава из године у годину и да је званично достигао износ од 631 милијарду долара, мада се претпоставља да је тај износ реално три пута већи. Фамилија преко Пентагона спроводи политику светског полицајца и кажњава непокорене народе. Владе и државе које неће да прихвате рецепте неолибералног капитализма и које се противе неоколонијалном поробљавању морају бити кажњене. Не сме се ширити опасна зараза покрета отпора тоталитарном систему. Фамилија не преза и да убије председнике САД само ако су се усудили да спрече приватну банку ФЕД да неогранићено штампа долар, случај Линкол, или председника који, поред намере да национализује ФЕД, шири опасне идеје о бесмислености рата у Вијетнаму, случај ЏФ Кенеди.
Империја у растројству не може да заустави своју сигурну пропаст. Шизофрени управљачи света наметнули су тоталитарне окове слободарском америчком народу и данас је свакоме писменом грађанину планете јасно да САД мора да доживи и банкрот и социјалну револуцију, како би се развластили бангстери са Вол Стрита, нацисти из Пентагона и политички манипулатори из Беле куће. Устројство друштва у коме један одсто најбогатијих поседују преко 60% националног богатства, док 5% располаже са преко 80%, неодржива је на дуги рок и мора такво политичко устројство да пропадне.
Присуствујемо, дакле, управо пуцању тог предуваног балона, кога покушавају да некако вештачки одрже у животу суманутим штампањем долара без покрића и сталним изазивањем ратних конфликата у свету. Нобеловац Обама, смешна карикатура у облику председника државе који ништа сам не одлучује, постаје крволочни ратни освајач од папира, добошар нових несрећа, спиновани холивудски зомби из хорор филма, кловн у циркусу о пропасти представничке демократије, који је обмануо своју нацију, маркетиншка кампања о председнику који ће из темеља да промени америчко друштво била је обична лаж, јер се тоталитарно друштво не мења маркетиншким кампањама, него системским изменама закона, тај и такав представник крупнога капитала, који у марту ове године доноси одлуку да нико судски не сме да процесуира зликовце из МОНСАНТА, наређује Пентагону да ратна флота крене према Сирији и да Милосрдни Анђео бомбама са осиромашеним уранијумом прекине ту сиријску крваву драму.
Све смо ово већ видели у случају Авганистана и Ирака, у случају Србије и Либије, исти сценарио, иста режија, исти глумци, све је тако проклето препознатљиво до боли, није интелигентно, предвидиво је и познато, лажне оптужбе о хемијском оружју или геноциду који се чини над недужним цивилима, о угрожености демократије и грађанских права, као да у самој Империји, где се подижу концентрациони логори и грађанима гебелсовским методама сваке секунде испира мозак, не траје борба поробљеног америчког народа против узурпатора демократије, не траје свакодневна борба на барикадама људског достојанства и егзистенције да 50 милиона људи на улици некако преживи, па нико из остатка света не подиже војну силу против Империје за заштиту људских права америчких грађана од тоталитарног режима, нико не бомбардује складишта МОНСАНТА и трезоре ФЕД-а, нико не прети војном интервенцијом фармацеутској мафији и гангстерима са Вол Стрита, зато што својом похлепом трују и уништавају цивилизацију,нико не жели да експлатише нафтне шкриљце у Стеновитим планинама под освајачким гесло да та природна богатства не припадају само САД, него да припадају читавом свету, нико то не ради, па нема право ни Империја на заласку своје моћи да вампирски сише крв остатку света, надајући се да ће тако преживети.
Не могу да преживе, упркос повећању производње опијума у Авганистану са 3.400т годишње на преко 16.000 т годишње, не могу да преживе јер је то застарео модел неоколонијалног пљачкања света, превазиђен модел довођења и свргавања диктатора који раде по упутствима Великог Брата, не могу да преживе јер су проваљени у својој бестидности и преварама, не могу да преживе јер је тај модел управљања друштвом исцрпљен, нема више никаквог животног сока, не могу да преживе јер је рођено ново доба и појавиле су се нове државе које кроје нове карте света. Суштина је у томе да је амерички стил живота, који се преко пола века наметао остатку планете као једини исправан и којим се, као рече онај несретник Фукојама, завршава историја, показао потпуно промашен, досадан, неприхватљив и стран другим цивилизацијама, па се данас те друге цивилизације буне и траже своје место под планетарним сунцем, бране свој стил живота, бране своје право на мишљење, укусе, културу и образовање, бране свој поглед на свет и свој лични живот.
Имају ли то право да раде друге цивилизације?
Имају.
То је њихово природно право у борби за опстанак и данас више нико не може да заустави те друге цивилизације да се супроставе фашизму Новог светског поретка.Када пропале мултинационалне компаније добијају из државног буџета новчане падобране да би избегле банкрот, када добијају неограничени износ папира из штампарије новца, онда је то доказ да је фашизам на делу и да нам једино преостаје да му се, као мислећи и слободни људи, савим снагама супроставимо и да му не дозволимо даље да се шири и уништава планету.
Геостратешки гледано нацистичка НАТО армада мора бити , напокон, негде поражена, јер је то једини језик кога разумеју насилници из Пентагона. Једини језик силе отпора Новом светском поретку. Не постоји други начин да се они зауставе. Насилнике може само да заустави снажан ударац песнице отпора независних држава и непокорених народа. Нокаут право у подигнуту дучеовску њушку.Сви су се надали да ће се то десити у Авганистану и Ираку, али то се није десило.Није се десило јер су снаге зла биле уједињеније и моћније од снага добра на планети, које су могле да бране и Авганистан и Ирак, али који се нису усудиле то да ураде, јер су сматрали да ће покварена војна машинерија из Пентагона сама да се заустави, што је било наивно и глупо очекивати.Нису се променили режими ни у Авганистану нити у Судану, упркос толиком бомбардовању и страдању невиних цивила.
Ако баш хоћете није дошло до промена режима ни у Србији након бомбардовања, упркос ликовањима Друге Србије да треба Србију бомбардовати све док се Милошевићев режим не смени, што је патолошко лудило острашћених слуга Новог светског поретка, који само гледају своје личне малограђанске интересе, уместо да устану у одбрану независности и самосталности древне европске државе, која је подарила Европи баштину и која може да донесе оздрављење болесном европском друштву. Наше страдање под злочиначким бомбама са осиромашеним уранијумом НАТО зликоваца је показало да ништа нисмо ми, Срби, научили из сопствене историје, да су српски политичари бандити и стока, да смо поводљиви и свадљиви, да не знамо своју меру и да се курчимо тамо где нам није место то да чинимо. Зар треба да станемо пред воз који јури триста километара на час у провалију и да схватимо да га ми не можемо да зауставимо? Ми немамо никакав капацитет да га зауствљамо и зато је једина стратегија била да се склонимо са шина и пустимо да се Империја уруши у понору своје похлепе. Ми јој не можемо помоћи и не можемо зауставити тај крах. Нажалост, Милошевић то није разумео и зато смо доживели трагедију.
Случај Либије је показао да се против Новог светског поретка и њиховог крсташког похода на све оне који се противе владавини дебилизма Великог Брата, не може борити примитивизмом тоталитарног вође, који не разликује значај интернета од топле камиље балеге у руци, да се не може бранити затварањем друштва, него модернизацијом и отварањем, ослобађањем медија и рушењем друштвених предрасуда, јер је то једини начин да се издејствује победа. Либија је прегажена, упркос жељама слободарског света да Империја доживи војни пораз. То није било реално и сан о одметнику на камили који се супроставља аваксима и побеђује их претворио се у пустињску фатаморгану.
Случај Сирије добија свој историјски контекс разматрањем односа великих сила у Новом светском поретку, па сама Сирија, та древна цивилизација и култура, великим играчима није више интересанта као особени случај ослобађања друштва од Асадовог тоталитарног терора, то никога више не занима, него је Сирија интересантна као успутна станица ка главном циљу путовања крсташке војске. Наиме, сматрам да ће се кретање освајача Новог светског поретка наставити на линији Сирија- Иран-Русија –Кина. То је план Фамилије како да покори свет и све стави под оперативну контролу Великог Брата.
Да ли ће се тај злокобни план остварити?
Мислим да је Русија, напокон, схватила о чему се ту ради и да данас предузима мере да заустави Нато армаду у Сирији, јер Путину је, као врхунском контраобавештајцу, јасно да се Русија данас брани у Сирији. Сада разумемо зашто је Путин прошлога месеца дао изненадну војну узбуну у сред ноћи, зашто је подигао 160.000 војника, бродове, оклопна возила и авионе, на опште запрепашћење Пентагона, вероватно су очекивали да он пита њих да ли сме то да уради, зашто је јуче наредио да руска флота исплови према Сирији, јер то је једини начин да се насилницима покажу оштри зуби.
Да ли ће Обама и Пентагон ићи до краја?
Ако буду ишли до краја, биће знато ослабљени у освајачком походу казнених експедиција. Енглески парламентарци су схватили да Сирија није исто што и Либија. Забринути су тврдим ставом Путина. Не желе да ризикују, врло су опрезни и радије се повлаче из операције, макар доживели прекоре из Вашингтона, него да доживе неуспех. То им у овом тренутку борбе за опоравак није потребно. Француски председник је тачно онолико ратоборан колики су нагомилани проблеми у његовој земљи. Углавном, нема више чврстог става западних држава око интервенције у Сирији. То је велика победа.Време је требало да учини своје.У Либији се то није могло догодити, јер је Гадафи вукао потпуно погрешне потезе, док Руси нису превише били заинтересовани да стану у заштиту Либије. Чекали су освајаче у Сирији.
Тако се води шах меч између Новог светског поретка и Русије и Кине, које једине могу да му се одупру, јер крајњи циљ освајача је да се поробе Русија и Кина. Обе земље то знају и зато интезивирају сарадњу, шире свој утицај на БРИКС и настоје да направе заједницу земаља са којима могу да раде ван утицаја Империје. То је пресудно важно и то је одлична стратегија. Африка је дефинитивно изгубљена за САД и зато они потпаљују ватре у арапском свету, очекујући да ће упаљене ватре држати афрички континент у перманентном страху да се пустињски пожари не прошире и на њих.
Подигнути су улози у овој коцкарској игри Великог Брата. Силе зла губе снагу и не могу да регрутују савезнике за своје освајања, док су силе отпора све одлучније да зауставе пламене пожаре што даље од своје куће. Тако треба гледати овај сукоб у Сирији. Сирија и сиријски народ су само жртве међународног одмеравања снага моћних сила и њихова лична судбина за сукобљене стране је потпуно неважна. Ми смо то поравнавање рачуна великих сила читав један век платили огромним људским жртвама. Надам се да смо барем нешто научили и да се више никада нећемо наћи у епицентру тог сукоба.
Уколико, ипак, Сирија буде жртвована и буде освојена, онда је следећа станица Иран. Ту је лествица подигнута на највиши ниво, јер Русија добро зна да, након пада Ирана, следи њен директан сукоб са Новим светским поретком. Зато Русија покушава да купи што више времена, јер време и криза раде против Империје, како би што спремније дочекала тај обрачун. На крају, ако и дође до тог обрачуна, мора се НАТО армада да порази у Русији како би се заокружио освајачки циклус од Наполеона и Хитлера до шпекуланата неолиберализма. Пораз ће бити сигуран, јер се различити принципи живота бране. То ће бити прави сукоб цивилизација и победиће она цивилизација која буде бранила друштвену заједницу, уместо интереса привилеговане касте.
Написао сам моја предвиђања. У последњи три деценије сам тачно изнео шта ће се све догодити у свету и шта требамо да радимо, како да се поставимо и које потезе да повлачимо. Моје мишљење и предлоге нису хтели да саслушају српски неуки политиканти. Да ли ће Србија добити нову генерацију политичара и државника, који ће разумети о чему пишем и који ће предузети све мере да не доживимо трагедију из блиске прошлости?
Не знам.
Моје је да напишем оно што видим.
