РЕЧ – Некада су се људи везали за реч. Волови за рогове, људи за реч. Јер рече је била у Бога. И Бог је био реч. Некада су наши стари правили послове на брк. Брка ти!Брка ми! И ништа се није потписивало. Довољно је било да се ухватите за брк. То је била највећа гаранција. Данас се потписују уговори. Обележава свака страница уговора. За сваки случај. Лупају печати. Сликају потписници уговора. Изљубе се. Заједно ручају. И уговор се не поштује. Никада не заживи. Криза је учинила своје. Изгубљен је пословни морал. Потписани уговори се не поштују.
Европа је пред потпуним суновратом. Размажени година угодним животом не могу да се снађу у кризи. Криза разара Европу. То се види на сваком кораку. Европљанин види да посла више нема у Европи. Увелико једу сопствену супстанцу капитала. Нервозни су и уплашени. Знају да морају да пођу на Исток, али би желели да то уради неко други за њих. Хоће да граде на Истоку, али тако да се не померају из Европе. Европљани још нису дошли до сазнања да морају да мењају своје досадашње лоше радне навике. Навике из доба благостања не могу да их извуку из кризе. Радни дан од два -три сата не може да реши њихов проблем. Њихова концентрисаност на посао траје до ручка. После 12 сати, они почињу психичку припрему за ручак. Тада не могу оперативно да функционишу. Потпуно су ван строја. Неупотребљиви. После ручка почиње лагана припрема за бекство са посла.
Европа је размажена. Научили су да имају и тешко им пада све већи терет кризе. Не желе да се мењају. Не желе да уче. Мисле да ће се све вратити на старо. Мисле да ће криза сама од себе проћи. Као топли летњи пљусак. Али, криза не пролази. Криза улази у своју другу фазу. Тежу и сложенију. Отрежњења још увек нема. Како не желе да се мењају, онда не могу да ухвате корак са новим добом. Заостају и губе се у пословима. Избезумљени су и неодлучни. Све то утиче на драстичан пад пословног морала Европљана. Реч више ништа не значи. Ни потписани уговори. Оверени код нотара. Све се заборавља. И наставља се даље пропадање. Шпенглер је, после сто година, постао актуелан. Пропаст Запада је данас на делу. Његова пропаст се може зауставити само суштинским променом система. Има ли Европа снаге за то?
ЕВРОПА – Вашингтон се свети Европи и шаље милионски талас избеглица, који су преплавили све европске земље. Све је унапред испланирано и теледириговано. Несрећни људи су изманипулисани и ми смо сведоци њихове трагедије. Тако се Европа нашла у озбиљном проблему. Како Европа може да се избави из садашњег стања перманентне кризе? Пре десетак година сам писао о томе. Под таласом садашњих миграција, Европа је суочена са великим проблемом кога мора брзо да решава. Неспособност и неодлучност европских политичара да се ухвате у коштац са кризом и мигрантима, извели су грађане Европе на улице. То је почетак расплета европске кризе.
Грађани Европе не могу више да трпе понижавања од похлепних и корумпираних политичара, који немају никакву историјску одговорност, који немају никакву европску визију и који покорно слушају своје газде у Вашингтону. Таква европска погрешна политика мора хитно да се промени. Сматрам да су могућа два решења за спас Европе. Први, да читава Европа буде захваћена новим таласом неонацизма, који ће устати у одбрану беле расе и хришћанства. Раст популарности екстремних десничарских покрета широм Европе јасно показују у ком смеру ће да се креће европска политика. Ту пресудну улогу поново игра Немачка.
Мислим да намерно управљачи света гурају Немачку у неонацизам, јер знају када се пробуди и успали немачка крв да тада могу да лакше манипулишу и управљају догађајима у Европи. Потпуно погрешне економске мере, које се примењују од 2007 године, када је избила светске економска криза, довели су све европске земље до стања банкрота, који још није објављен јер се штампа евро без покрића и тако наркотизира оболело европско друштво и неефикасна европска привреда.
Јачање странке Алтернатива за немачку /АфД/, која је настала пред парламентарне изборе 2013 и која је ове године у марту добила 22 одсто гласова у источној покрајини Саксонија-Анхалт, само показује у ком правцу иде немачка политика. Председница АфД , госпођа Фрауке Петри, докторка хемије и пословна жена, предузетник, мајка четворо деце, одлучна је да стане погрешној политици несрећне Ангеле Меркел на пут, да јој се супротстави и да политички порази досадашњу неуспешну политику Меркалове и зато се докторка хемије залаже да Немачка изађе из банкротиране Европске уније, да одбаци евро, да штампа немачку марку и да све избеглице, који покушавају тајно да пређу границу и уђу у Немачку, дочека војска са мецима, да пуцају у њих, јер је то једини начин, према њеном мишљењу, да се заустави тај библијски прогон народа и да Немачка заштити своје виталне државне и националне интересе.
Није требало много времена да прође да Немачка почине да показује своје неонацистичко лице, јер пред налетом разарајуће кризе, намештених афера око Волкс Wагена, опасности од коначне пропасти Дојче банке и све већег таласа миграната, који обесно у Келну групно силују Немице, потпуно је за очекивати да ће се појавити одговор на сва та дешавања, отпор Немаца против такве накарадне државне политике, па је разумљиво да се морала да појави госпођа докторка хемије са својим екстремним идејама да се пуца у мигранте, који кришом прелазе немачку границу. Таква политика је такође промашена.
Не може се мецима на немачким границама решавати проблем миграната, чији су домови спаљени, који су позвани да дођу у Немачку и сада треба да их немачка армија убија као бесне псе по немачким пољима, да не донесу неку опасну заразу у свету немачку земљу, него се мора решавати суштински проблем мигрантске кризе, који није настао на немачким границама, него у државама где су живели мигранти и Немачка, заједно са Европом, мора да реши проблем тамо где је он уистину и настао. Тако се данас не размишља у Европи.
Европски политичари су показали недостатак интелигенције, док су бриселски скотови показали сву своју ограниченост и тупост, када су насели на Ердоганове шпекулације да измами из Европе велике паре како би само привремено сместио у Турску избеглице и када паре буде добио на свој рачун, султан ће поново пустити реке миграната, жељне бољег живота за себе и своју децу, да крену према замамљивој лепоти и богатству Европе, јер ту наду у бољи живот више нико не може зауставити у прихватним турским логорима.
Просто је невероватно да европски политичари не могу да провале покварену Ердоганову политику и да наседају на његове криминалне махинације са животима милиона људи. Између такве султанове политичке шпекулације за извлачење пара из бриселских фондова и претећих метака немачке војске на границама Светог римског царства, европска политика се потпуно изгубила у бриселским мочварним маглама и грађанима Европе, незапосленим, све сиримашнијим, незадовољним и превареним, не постаје ништа друго него да изађу на улице и да на улицама потраже спас од такве сумануте политике.
Пожар социјалних немира ће преплавити Европу и у том пожару ће изгорети погрешна европска политика. Нарастајући неонацизам ће се уздући на идеологији крви и тла, јер остарела Европа мора да одбрани своје стечене привилегије од поводња младости и животне енергије са Истока. Мигрантска криза је само убрзала овај процес нарастања неонацизма, кога сам наговестио пре десетак година.
Друго решење, које може Европу спасити из садашње пропасти, представља обнову чврстог савеза Рим-Париз-Берлин-Москва. Тај нови европски савез мора да роди и Нову Европу, која ће се економски врло брзо обновити, захваљујући западној технологији и великим привредним потенцијалима Руске Федерације. У том природном европском савезу подразумева се да Брисел више нема никакве надлежности за вођење европске политике и да Европа откаже послушност бирократији у Вашингтону.
Страх Европе од репресије каубоја се може победити путиновском политиком, која је већ увелико у сукобу са Империјом у растројству, која је показала оштре зубе пробуђеног сибирског медведа, која је остварила победу у Сирији, која наставља да преузима остале земље Блиског истока и која намерава да се споји са Европом, уколико европски политичари напокон схвате шта морају да раде, јер ће, у противном, Путин морати да подели Европу и тако безбедносну границу од Москве помери на прилазе Немачкој.
У садашњој констелацији европских снага Москва може да буде подстицајни фактор за уједињавање Европе на новим принципима и таква удружена Европа од Лисабона до Владивостока сигурна је гаранција не само европског мира у кући, него и брзог изласка из садашње кризе. Интереси су обострани. Европи требају руски природни ресурси, док Русији треба европска технологија. Нова Европа је гарант да стара Европа неће упловити у воде неонацизма и да се отварају нове персепктиве за све европске народе.
ОСЛОБАЂАЊЕ- Зашто је Европа упала у кризу?Зашто се криза продубљује?Зашто је све већи хаос на улицама Европе?
Разлог лежи у чињеници да се данас у Европи не решава суштинско питање европског друштва. А суштинско питање се налази сакривено у себичном индивидуализму европског човека. Који је , још од античких времена, убеђен да је он мера свих ствари и да се све у природи окреће око њега. Била је то велика грешка, која се ни до данашњих дана није исправила. Напротив, начело човек је мерило свих ствари се данас претворило у сурови индивидуализам да је савремени човек сам себи довољан.
Велика је заблуда европског човека да може сам да живи и да све мора бити подређено његовим личним интересима. Мера односа између људи је сведена на трговинску шпекулацију на берзи, где се виртуално манипулише осећањима који, заправо, уопште не постоје. Успех човека се мери величином заблуде коју је успео да наметне другим људима и његовом вештином да заведене људе држи у понизној покорности да они добровољно пристају да буду понижени. Суштинска грешка европског човека се састоји у томе да он верује да може потпуно сам, одвојен од других људи и заједнице, да постигне своје коначно спасење. Нико му не треба да досегне своју индивидуалну срећу и да за себе приграби све оно што није у стању да подари другима. Похлепно прождирући живот и грамзиво га присвајајући, тако да другима не оставља ништа, што му храни болесну сујету, ствара утисак код преједеног човека да он сам може да изађе из бивства. Сам може да се спаси и да све друге остави на цедилу.
Дуго је европски човек веровао да је успео у својим намерама и није марио за судбину других људи и заједнице. Искрени да будемо, заједница њега није ни занимала. Сматрао је да то колективистичко, племенско и тоталитарно устројство само гуши његов себични, усрећитељски егоизам и да он има сва права у одбрани своје нарцисоидности и потрошачког конформизма. Тако смо упали у данашњу кризу европског човека.
Одрицање од духовности и одбацивање рањене душе, све због покушаја да се присвоји што више живота само за себе, довело је тог отуђеног човека до потпуне разочараности и кризе нерава. Гутање седатива и бекство од слободе није могло да надохнади потпуно одсуство духовног садржаја. Када човек открије у себи празнину и када ту празнину не може да напуни никаквим садржајем, философ би рекао када реализује апсолутно ништа, онда настаје криза идентитета.
Бранко Драгаш: ЕВРОПА
Човек више не може да одговори на кључна питања свога смисла постојања. Материјална благостања су златни кавези његове ускраћене и одузете слободе. Он осећа све већу тескобу и пати за давно изгубљеном слободом. Жели нешто да промени, али не зна како и не зна којим путем да крене. Постоје људи који су духовно просвећени и који нису упали у ову материјалистичку замку златног кавеза и губитка слободе. Проблем тих духовних и одважних људи, који се нису предали и нису дозволили да их покоре, настаје када они то своје знање и стање духа желе да задрже само за себе.
Ослобађање може бити само целовито.Ако на свету постоји макар један човек који није искупљен, који пати и који је покорен, онда нико не може да умисли да је достигао стање блаженства и да се спасио.Спаса нам нема без спаса заједнице
Извор: Бранко Драгаш
