Текстове, пјесме, есеје и чланке посвећене Његошу, а писане различитим поводима, Бећковић је сабрао у једне корице и насловио „Служба пустињаку Цетињском“. Матија се Његошем бави од 1971. године када је написао прву песму „Гроб на Ловћену“.
Објављивањем књиге Матије Бећковића „Служба пустињаку Цетињском“ Српска књижевна задруга дала је свој скроман допринос обиљежавању 200 година од рођења великог пјесника, владике и државника Петра Петровића Нјегоша.
Текстове, пjесме, есеје и чланке посвећене Његошу, а писане различитим поводима, Бећковић је сабрао у једне корице и насловио „Служба пустињаку Цетињском“.
Књига почиње есејом који је Бећковић написао као образложење приједлогу владике црногорско-приморског Амфилохија Радовића да СПЦ прогласи Њeгоша за свеца.
„Зашто баш Бећковић, вjероватно свако може да наброји бар десетак разлога“- сматра уредник у Српској kњижевној yадрузи.
„Матија се Његошем бави од 1971. године када је написао пјесму „Гроб на Ловћену“. Ту пјесму је написао када је постало могуће оно што је невјероватно, да се Његошева гробна црква, праволсавна капела подигнута његовом стрицу Светом Петру Цетињском склони са брада Ловћена, а на њено мјесто стави незграпни маузолеј у којем ће умјесто пјесниковог земаљског праха бити скулптура Ивана Мештровића.
Касније у разним приликама Матија пише бесједе, огледе и чланке о Његошу. У њима он Његошу приступа интегрално и свестрано. Он посматра његову личност, историјску и црквену. Његово дјело посматра као пјесничко, филозофско, и теолошко. Његов идентитет као црногорски и српски.
А све то је недјељиво као ловћенска купола на чијем се врху налази крст, односно капела посвећена непостижном творцу како би рекао Његош“.
„Своја дјела Његош је за живота потписивао без имена, са ‘Пустињак Центињски’ или иницијалима уз које је увијек наводио владика црногорски“ наглашава Бећковић.
„На књигама објављеним послије његове смрти звање је избрисано. А његово занимање и звање није било споредно ни за оно о чему је писао, ни како је писао, ни како је читано, тумачено и доживљавано оно што је написано. Временом није само црква одвојена од државе него је и најазначајнији српски владика послије Светог Саве одвајан од свог владичанства. Као да га је и црква чији је владика прећутно препуштала Француској“, истиче Бећковић.
Српска књижевна задруга наставиће током ове године са избором актуелних текстова и књига посвећених великом пјеснику и државнику Петру Петровићу Његошу, чиме ће покушати да достојно обиљежи овај велики јубилеј, 200 година од његовог рођења.
