Шипово – У Сарајеву 28. јуна 1914. Гаврило Принцип убио је тиранина и тиме извршио тираноубиство.Иако се тираноубиство може сматрати узвишеним чином, ипак је то убиство човјека.Зато се тијело Гаврила Принципа кажњава затворском казном.Обзиром на величину чина његова идеја се ослобађа сваке казне и живјеће вјечно.
Биле је то пресуда коју је ноћас око поноћи на извору Пливе донијела порота коју су чинили сликари и вајари Међународне ликовне колоније Плива 2013., а саопштио композитор Зоран Христић у улози судије.
Ноћас изведеним перформансом “Посљедња вечера” обиљежен је 28. јули, датум на који је прије 99. година Aустроугарска објавила рат Србији и на необичан начин почело је обиљежавање 100. година од Сарајевског атентата.
Британски вајар Leon Patchett у улози Франца Фердинанда, сликарка Ранка Лучић Јанковић у улози његове супруге Софије и Aлександар Илић у улози атентатора Гаврила Принципа стигли су на вечеру заједно.
Дочекао их је и поздравио глумац Тихомир Тика Станић, у улози Иве Aндрића као младобосанца.
На вечери је било исто послужење какво је служено у част Франца Фердинанда на вечери 27. јуна на Илиyи код Сарајева, као и исто вино – мостарска Жилавка из подрума старих српских винара породице Ђорђа Јелачића из Мостара.
Бијело вино је служено из боца на којима су биле етикете са ликовима Гаврила, Фердинанда и Софије, а црно етикету Принцип.
Мени је штампан на француском, као и мени на Илиџи, а на полеђини је одштампан телеграм којим је Aустроугарска објавила рат Србији.
За врхунски дизајн био је задужен селектор колоније академик Миливоје Унковић.
Порота и судија носили су бијеле кошуље на чијој полеђини је одштампан лик Гаврила Принципа и његове ријечи записане на зидовима ћелије у којој је умро: Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору плашећи господу.
На предњој страни имали су беџеве са натписом “Принцип је Принцип”.
– Злочинац нисам јер сам уклонио онога који је чинио зло. Жао ми је што сам убио војвоткињу Софију, Чехињу, јер то нисам хтео. Хтео сам да убијем Поћорека, а не њу. Није ми жао што сам убио престолонаследника. Нисам желео да постанем херој, само сам хтео да умрем за идеју – рекао је Принцип у току суђења.
Послије послужења чорбе од гљива, пастрмке са желеом, куване говедине и торте од ананаса, украшене грбовима Србије и Aустроугарске, донесена је пресуда, а перформанс је завршен стиховима Милана Ненадића које је изговорио Принцип: Нису муње безазлене/Као стакло пуца свемир/Не може се без промене/Мој принцип је трајни немир.
Aкадемик Унковић истакао је да је од самог оснивања колонија “Плива” јединствена на овим просторима.
– Синтеза ликовних, драмских и музичких умјетника обиљежила је перформанс “Посљедња вечера”. Покушавамо да кроз креативно дружење и умјетничке форме будемо у дослуху са актуленим дешавањима – казао је Унковић.
Учесници перформанса били су сликари: Даница Масниковић, Ранка Лучић Јанковић, Катарина Ђорђевић, Јелена Милошевић Јовановић, Мирјана Лучић, Ранка Марковић, Leon Patchett, Зоран Јовановић Добротин, Никола Грулл, Зоран Христић, композитор и гости колоније.
Вечеру су посматрали и министар просвјете и културе РС Горан Мутабџија, те конзул Србије у Бањалуци Aлександар Јовановић.
