Књига „Мој деда патријарх Павле“ Снежане Милковић представљена је данас у „Просвети“ на дан на који је прије 99 година у Славонији рођен патријарх Павле, још за живота назван и доживљаван као “светац који хода“.
Књига личних свједочења унуке Душана Стојчевића, брата патријарха Павла, па самим тим и његова унука Милковић, која је одрастала је у кући у коју је као најдражи гост долазио њен деда Попа, како га је звала, оцијењена је данас на промоцији као јединствена и непоновљива, смјерна и топла, једноставна и поучна.
Књижевница Светлана Велмар Јанковић казала је да Милковић, по професији психолог, иако јој је ово прва књига, написала је књигу јесноставним, свима разумљивим реченицама, понесена топлином драгоцјених сјећања на године које провела уз свог деду.
Јанковић је казала да невелика књига по обиму има велику књижевну вриједност, из сваке реченице пробија силна свјетлост љубави и оданости према патријарху Павлу, прескромном монаху који живи да љубав међу људима побиједи зло у њима, чврст као стијена у тој борби.
Позната књижевница Јанковић из књиге је сазнала да патријарх Павле није често свраћао код породице јер је знао да они знају колико их воли. Те ријетке посјете осјећали су као дар, да морално расту, разведрени и оснажени за животне невоље којих је било у изобиљу, при том се чувала једноставност породичног опхођења уз велико поштовање реда, рада и осјећања дужности.
Управо то танано емотивно ткање плетено од дубоког поштовања и најдубље љубави ауторке књиге оно је што је јединствено, што открива најмање познату личност патријарха Павла, истакла је Јанковић.
Према њеној оцјени књига „Мој деда патријарх Павле“, питко штиво које се чита у даху, учинило је да се приближи патријарху Павлу који више није са нама, да оживе мудре поуке које је изрекао човјек каквог, чини јој се, нисмо имали од Светог Саве.
Ауторка књиге испричала је да је имала дилему да ли да објављује књигу о ономе што је чула од деде, да оно што је било приватно остави у породици али да је полако схватила да између његовог јавног и приватног живота није било разлике, да не постоји ниједна сјенка која би њега могла да унизи.
„Срећна сам што сам написала књигу и што управо данас причамо о њој“, казала је Милковић.
