10.октобра свој биоскопски живот ће започети филм „Стаљинград“, режисера Фјодора Бондарчука. Он је посвећен једном од најтрагичнијих догађаја који је однео толико много живота током Другог светског рата- Стаљинградска битка, која је преломила ток рата, јер од ње је почела офанзива совјетске армије, окончана потпуним крахом хитлеровске Немачке. Ово је први руски филм снимљен у формату IMAX 3D.
Најнапредније савреме технологије чине своје: гледаоци добијају утисак да сами присуствују овим догађајима. Поткрепљене су ове сцене и трагичном музиком, коју је за овај филм написао чувени амерички композитор Анђело Бадаламенти. Ипак, ово није само ратни филм, говори Фјодор бондарчук:
Ово није документарни филм, није врста истраге једне од две верзије Стаљинградске битке. Ово је филм о рату- овај је конфликт могао бити у Троји, а исто тако и на Куликовском пољу.
А на платну- Стаљинград, руски град на Волги. Новембар 1942.године. Страшни бој совјетске армије против хитлеровске војске уз много крвопролића. Група совјетских обавештајца опкољава кућу у којој се налази једина преживела особа- девојка, која ће некоме постати као кћерка, некоме другарица, а неко ће се у њу заљубити.
Она је оличила све, тачније и оне који су нестали и оне који се нису ни појавили односно родили. Режисер Бондарчук има своју верзију „феномена Стаљинграда“. Како је измученим руским војницима пошло за руком да преокрену ток рата у своју корист? Бондарчук говори:
Била је друга година рата у току- свако је имао неку своју животну причу, тако ми се чини. Тешко је све то сада претпоставити. Али, ако бих се нашао у таквој ситуацији, ја бих вероватно осетио потребу да се осветим, и мотивација би код мене била јака- како год то страшно сада звучало.
Узгред, немачки војници на филму- нису представљни као карикатуре, као непријатељи са плаката за филмове. То су људи који се такође боре са собом, имају сумње, стиде се, боје. Чак је приказан и љубавни моменат између немачког официра и руске лепотице. Осим тога и главни антагонисти у филму су руски и немачки официр који заједно губе живот, гледајући се у моменту када обојица гину. „То наравно није помирење“,- наставља Фјодор Бондарчук:
Ни у којем случају нисмо хтели да крај филма направимо као опште праштање и поистовећивање црног и белог. Финале- један на другог пуцају- то је рат, али не и помирење.
„Стаљинград“ ће бити номинован за престижну награду „Оскар“ у номинацији „ најбољи инострани филм“. У борби за ову награду он ће се наћи заједно са десетак веома добрих филмова.
