Нико ми никада није ни понудио помоћ, а камоли да је помогао. После вашег текста зову добри људи. Радосна сам што ће моја деца имати шансу да постану прави и добри људи – каже Зоранова мама Мерима.
ИМА НАДЕ! Тужна животна прича о Зорану Коминовићу (11), који дане проводи у Чика Љубиној улици молећи пролазнике да му купе основне намирнице којима би нахранио своје укућане, ипак ће имати срећан крај.
Породицу малог Зорана данас је у Овчи, где су принудно смештени у кући својих рођака, посетили људи из кабинета градоначелника Београда Драгана Ђиласа. Обећано је у најскорије време, редом, помоћ у проналажењу адекватног смештаја, да ће Зоран опет у школу, као и да ће бити нађен посао његовој мајци Мерими Коминовић.
– Били су људи из Града, хвала им до неба. Обећали су да ће учинити све што је у њиховој моћи да нам помогну и обезбеде кров над главом, да ми нађу некакав посао, као и да мог Зокија врате у школу – каже нам срећна Мерима, у чијим се очима јасно види нада и вера у боље дане за њу и њихову породицу.
Репортажа коју је о малом Зокију направио Телеграф ганула је многе наше читаоце и учинила да се редакцијски телефони и мејл адреса усијају. Сви су желели једно – помоћи детету. Посебно нас је обрадовало то када се нашој акцији одазвао и сам градоначелник Београда.
Телеграф је кренуо у потрагу за овим малим јунаком и нашао га, као и његове две сестре и мајку Мериму. Кров над главом нашли су код његове рођене тетке у Овчи, где их је тренутно 15 у кући.
Ови дивни и питоми људи, Зоранова тетка и теча, кажу за Телеграф да нису могли да их оставе на улици, већ су их примили у свој дом да буду ту док се нешто не реши.
– Нико ми никада није ни понудио помоћ, а камоли да ми је помогао, зато сам у шоку, пресрећна сам. После вашег текста зову добри људи, нуде помоћ и радосна сам што ће моја деца имати шансу да постану прави и добри људи – каже Мерима Коминовић у сузама за Телеграф, па наставља:
МАЈКА МЕРИМА: ЗОРАН ЈЕ НАШ ЈУНАК!
– Сиромашни смо, с примањем из социјалне помоћи немамо за храну. То што зарадим, све се брзо потроши, али трудимо се да преживимо. Зоран је само један дан дошао с храном у рукама, питала сам га одакле му, бојала сам се за њега, а он ми је одговорио да је замолио неког човека да му купи храну за њега и сестре и да не може да дозволи да гладујемо. Он је наш јунак – почиње своју исповест ова храбра жена.
Она додаје да су увек живели скромно, али да је своју децу увек васпитавала да буду добри људи, и наглашава да јој је животни сан да имају свој кров над главом и да њена деца заврше школе.
– Зоран је због наше немаштине напустио редовну школу, али је уписао вечерњу и одличан је математичар. Животна жеља ми је да се скућимо и да ми они заврше школе. Увек сам им говорила да је једини и прави пут да буду добри људи – каже.
Зорана смо затекли како се игра са сестром. Каже да му је све ово чудно, али да се нада да ће му се сан о школовању коначно остварити.
– Надам се да ће ми помоћи да наставим са школом. Обожавам математику и једва чекам да се поново вратим у школске клупе – прича нам овај скромни јунак.
Са сузама у очима каже да се нада да ће сада моћи и да се лечи, јер болује од бубрега, због чије болести има упут за болничко лечење, али никада није отишао јер, како каже, није могао да остави мајку и сестре гладне, а није имао ни пиџаму.
– Боле ме бубрези, требало је да прошле године идем у болницу, али нисам могао јер сам морао да обезбедим храну за моје сестре и мајку. А и пиџама ми је поцепана – додаје.
ЗОКИ: ВЕЛИКИ САМ “ДЕЛИЈА”, ИДОЛ МИ ЈЕ ЈАНКОВИЋ!
Зоки каже да је велики навијач Црвене звезде, да му је идол Бошко Јанковић и да би волео да оде на било коју утакмицу вољеног клуба.
– Навијам за Звезду, никада нисам ишао да је гледам, а баш бих волео да одем и да отпевам неку песму заједно с најбољим навијачима на свету, мојим “делијама” – каже он.
Одмах након приче о малом Зорану укључио се и Град Београд, који је обећао да ће учинити све да се овом малом хероју помогне.
– Видео сам на Телеграфу чланак о Зокију и искрено ме потресла ова прича. Град Београд и ја лично ћемо се ангажовати да помогнемо и њему и целој његовој породици. Позваћу их и видети која врста помоћи им је потребна и одмах ћемо кренути у акцију. Наравно, Град Београд помоћи ће и другима који, попут ове породице, живе у тешким условима. Хвала свим медијима који на овај начин помажу и указују нам на животне проблеме које треба решавати – рекао је први човек Београда за Телеграф.
ПОМОЋ СА СВИХ СТРАНА
Свега неколико сати након што смо објавили Зоранову тужну причу, на друштвеној мрежи Фејсбук формирана је у група “Помозимо малом Зорану и његовим сестрицама“, која окупља све оне којима жеље и могућности дозвољавају да Зокију помогну.
Зокијева прича није прошла незапажено ни на Твитеру, где је неколико сати била главна тема.
Редакција портала Телеграф овим путем се захваљује својим читаоцима и пратиоцима на друштвеним мрежама, јер су допринели да се наша прича рашири и Зокијев глас стигне до оних који могу да му помогну. Такође, захваљујемо се свим људима добре воље који су нам се јавили са жељом да овом дечаку и његовим сестрама макар мало олакшају детињство.
БРОЈ ЖИРО РАЧУНА ПРЕКО КОЈЕГ МОЖЕТЕ ПОМОЋИ МАЛОМ ЗОРАНУ
Ово су званични, отворени динарски и девизни рачуни за помоћ хероју Зорану и његовој породици, отворени у “ЕРСТЕ банци”.
Динарски рачун: 340-3217943793
Девизни рачун: 340-7644829793
Сwифт код: гибарс 22
Ерсте банка а. д. Нови Сад
Ибан: РС35340000003217943793
Напомињемо да ће у недељу на Тргу републике, под организацијом људи с поменуте Фејсбук групе, бити сакупљање ствари и одећа за помоћ овој породици. Позивамо све који могу и желе да то и учине.
(Д. Злојутро / Фото: М. Тодоровић)
