Соба у којој отац и син живе
Трогодишњи Јанош живи у месту Мраморак надомак Панчева, у јако тешким и нехегијенским условима, без струје и купатила у трошној кући, која прети да се сруши свакога тренутка. Сања да иде у вртић. И да проба чоколаду.
Дечак живи са оцем Јанијем Амрбушом (48). Јани је цео свој живот провео радећи хонорарне послове, на грађевини, њиви, и од тога је живео. Пре три године је добио сина, а када их је пошлог лета напустила мајка малог Јаноша, Јани је морао да остане код куће и пази на малог дечака.
„Одувек сам ја овако живео, немамо струју од 1990-е године али времена су била друга, било је посла понекад, сада нема а морам и сина да чувам” каже Јани. Од прихода имају само дечији додатак који износи две хиљаде динара, и две козе па им је млеко које добију једина храна.
Потврда о дечијем додатку
„Понекад ми неко помогне па ми да мало хране, хлеб на вересију, али да немам козе не знам како би преживели зиму, козије млеко је спасило мог сина да остане жив ове зиме“ Рекао је Јани и додао “ Лети је мало другачије, могу нешто и да посадим у башти, а зими је страшно”
Јанош сања да иде у вртић
Кућа само што се није срушила, кров прокишњава, прозори су са свих страна обложени новинама како би се мало заштитили од ветра и лошег времена. Некада двособна кућа свела се на једну просторију која им представља кухињу, купатило, и спаваћу собу. Ту се како каже Јани чувају међусобно. Зими је најгоре, купају се у металном кориту поред шпорета на дрва а понекад немају довољно дрва да загреју собу и воду.
Јанош Амрбуш: Мама ме стално тукла
Јани је покушао да у дворишту куће постави темељ за нову кућу како би избегли обрушавање куће међутим нема материјала, а нема нико ни да им помогне.
“Немам никог, брат који живи недалеко одавде је у још горој ситуацији са троје мале деце, комшије и пријатељи које сам имао све више се удаљавају, сигурно јер мисле да ћу им тражити новац”.
Мали Јанош без козијег млека не би преживео зиму
Велики проблем представљају им и пацови којих све више има.“Има их свуда, све што нађу једу, завлаче се и под јастук на коме спава Јанош, све се више плашим да се не заразимо”, прича нам Јани. У другој соби која је одавно престала да се користи и даље стоје замрзивач и стари фрижидер који су неупотребљиви и једина намена им је да се ствари склоне од пацова.
Јани: Склонио сам ствари, да их сачувам од пацова
Мали Јанош има само три године али већ зна и осећа ситуацију у којој живи. Деца са којом се понекад игра му се смеју због исцепане гардеробе, не може да гледа цртане филмове осим када им комшија прикључи струју а то је јако ретко, па зиму проводи у соби под јорганом.
„Мама ме је стално тукла по стомаку, леђима, свуда ме је тукла зато што сам све појео“, каже тужно дечак. Ипак и поред свега он је весело дете, жеља му је да гледа цртане филмове, да се игра са аутомобилчићима и иде у вртић.
– Волим да једем и чоколаду, али нема нико да ми донесе – тихо је додао.
Жеља му је да гледа цртане филмове
„Желео бих да моје дете одраста као и сви његови вршњаци, ја се трудим да му будем и отац и мајка али ми могућности не дозвољавају да му пружим основне ствари“ рекао је Јани и додао: „Завршио сам само осам разреда школе и волео бих да мој син буде школован, бринем се за њега а за мене више и није битно“.
Дечак већ зна којим редоследом би требало да се одвија његов живот:
„Прво иде вртић па школа, па факултет, па посао“, озбиљним гласом издекламовао нам је мали Јанош.
И поред свега они не губе наду да ће им се променити живот, не губе веру да ће им неко помоћи, да ће неко спречити да им се кућа не сруши над главама. Надају се, јер им је то једино остало.
Надају се да ће им неко помоћи
Сви људи добре воље који би желели да помогну породици Армбуш из Мраморка и бар мало им олакшају живот у овако тешким условима могу да га посете на адреси 2. октобра 2б Мраморак или позову господина Јанија на број + 381 62 178 39 14
Извор: АЛО.рс
