Витомир и Недељка Стаменковић из Мељака муку муче да прехране својих седморо деце. Отац после 36 година проглашен за технолошки вишак
МУКУ мучи деветоро Стаменковића да прегура дан. Немаштина и живот испод сваке границе сиромаштва, родитеље Витомира и Недељку и њихових седморо деце натерали су да поново покуцају на врата Фонда хуманости „Вечерњих новости“.
И Витомир и његова супруга Недељка су незапослени.
– Немамо коме другом да се обратимо за помоћ – очајан је био отац Витомир, који је после 36 година рада у фирми „Градитељ“ проглашен за технолошки вишак и од тада све наде полаже у Биро рада. Узда се да ће му пронаћи ново запослење.
Његову децу: Анђелу (15), Јована (14), Марију (12), Душана (8), близанце Зорицу (7) и Зорана (7) и најмлађу Ану (4) обрадовали смо новим патикама, тренеркама и мајицама. Али, нажалост, њихове потребе далеко превазилазе неколико нових комада гардеребе.
Родитељски дани Витомира и Недељке протичу оптерећени само једном бригом и једном мишљу:
– Како да нахранимо седморо уста – каже Витомир.
И РАНИЈЕ ПОМАГАЛИ ЗАХВАЉУЈУЋИ „Фонду хуманости“ и домаћим компанијама које су препознале муку сиромаштва, крајем прошле године новогодишња чаролија ушла је у хладни дом деветочлане породице Стаменковић. Уз помоћ спонзора, родитељима и деци су обезбеђене нове ципеле, зимске јакне, дуксеви, мајице, капе, шалови… а малишани су се највише обрадовали слаткишима и играчкама који су били у пакетићима.
– За мене и супругу није битно, навикли смо на немаштину, да од када устанемо па док не одемо на спавање не морамо да једемо. Али, они су још мали. Од нас зависе, а ми често не можемо да им приуштимо ни кору хлеба.
Док прича, у Витомира деца гледају са надом и очекивањем.
– Могу ја да се правим пред њима да је све у реду. Али моја супруга не може – каже Витомир. – Када доће најмлађа кћер Ана и каже „мама гладна сам“ – моја Недељка оде у кухињу, да је деца не виде и плаче. Сузе не може да заустави. Нема да је нахрани. Ја то гледам – душа хоће да искочи. Боли као ножем да ме секу. А знам да сам ја као глава породице највише крив. Срамота ме, хвата ме туга… Све се скупи.
Деветочлана породица Стаменковић недавно се из једнособног стана на Петловом брду преселила у кућу у насељу Мељак, али, наравно, нема новца за намештај, струју и грејање. Огуљени зидови, огољена цигла, стари, прљави и офуцани намештај пронађен поред контејнера то је њихов дом.
НАЈСТАРИЈА ЋЕРКА
НАЈСТАРИЈА Витомирова и Недељкина ћерка Анђела је завршила основну школу. Од следеће године похађаће средњу фризерску у Београду.
– Да завршим школу и да нађем посао. Да зарађујем за живот. Да не ходам поцепана и боса – жеље су најстарије ћерке.
