Ако данас немам посао, тражим коприву да је скувам сутра за ручак, описује животну драму своје породице Маријана.
Маријана (34), стуб породице Јанићијевић из крагујевачког насеља Шумарице, свако јутро почиње овом мишљу док тражи одговоре и на остала питања, свако од претходног црње: да ли ће је данас неко позвати да му очисти кућу и да тако сакупи мрву новца за бајат хлеб, паштету и кило кромпира?
Једу и коприву
– Ако данас немам неки посао, на пољани тражим коприву да је скувам за ручак – описује животну драму своје породице ова сићушна женица, у којој има снаге два мушкарца. Маријанин супруг Зоран је ратни војни инвалид с уграђеним пластичним скочним зглобом и шрафовима у нози. Има и шећер, баш висок, иде и до 27! Неспособан је за иоле напорнији рад. Син Стефан (15), средње тежак астматичар, стално користи две пумпице. Ту је и други син, Немања (10). Ова деца имају само добро васпитање, одличне оцене и изношену гардеробу, коју им поклањају другари. Социјална помоћ коју Јанићијевићи примају није довољна за решење прегршт проблема.
Без струје
– На сву беду, 20. марта нам је експлодирао струјомер. Поцркали су шпорет, фрижидер, кућа нагорела. Хвала богу, главе смо сачували. Сад су се и пацови појавили, ваљда су намирисали плен. Протрчавају нам кроз кућу, па не спавам, стражарим да не изуједају децу – стреса се од помисли на то Маријана.
Јанићијевићима је потребна помоћ, али Маријана од свега више жели да јој неко да шансу да ради.
Деца цепају дрва, копају, чисте и перу
Има нерадника који не заслужују помоћ, а Јанићијевићи нису такви. Зоран, иако болестан, труди се, прска људима воће, надничи, а тек Маријана – она је чудо! Не бежи ни од каквог посла. Ма, може да копа до бесвести, цепа дрва, расклања шут, пере прозоре. Све ради само да прехрани децу – каже Слађана Ранђеловић, која је сазнала у каквим условима живе Јанићијевићи и позвала Курир да помогне.
