Младом маратонцу из Сомбора Лазару Ришару који живи у шупи за дрва коначно се осмехнула срећа јер му је Јовица Нонковић (30) из Дорослова понудио кућу у којој може да живи са својом породицом.
Aкција прикупљања помоћи за Лазара траје већ неколико дана након што је у медијима осванула прича о суровим условима у којима овај младић (19) живи. Јовица Нонковић рекао је за „Нови магазин“ да се ни секунд није предомишљао да ли да своју кућу у селу Богојеву уступи Лазару и његовој породици.
Лазар Ришар са одличјима у својој кући
-Чим сам на интернету видео причу за Лазара одмах сам га позвао и понудио му да се пресели у моју кућу. Ја иначе не живим ту. Кућу сам купио и преуредио, али сам са породицом пре три године морао да се преселим у друго село јер у том није било посла. Сада са женом и два сина од три и четири године живим као подстанар у Дорослову. Не радимо ни жена ни ја – каже он.
Јовица додаје да је са људима из Београда, који су организовали прикупљање помоћи за Лазара, договорено да они дођу за викенд са одећом коју су људи донирали и да Лазара већ у недељу преселе. Договорили смо се да они дођу у суботу код мене и да одемо у кућу да је мало поспремимо и све средимо како бисмо Лазара преселили већ у недељу после подне, истиче он.
– Да имам ауто, сад бих га сам преселио тамо – каже овај тридесетогодишњак који данас иначе слави рођендан и који додаје да му је жеља била да Лазара баш данас, на свој рођендан, смести у кућу, на топло.
– Ја сам иначе избеглица, из Хрватске. Знам шта је туга, сиромаштво и глад. Немам пуно али нисам ни гладан ни жедан. Видео сам да могу да помогнем и помогао сам – каже Јовица.
Лазарева осмочлана породица и даље живи у оронулој једнособној кућици (једна соба, предсобље и кухињица, без купатила) на Малом католичком гробљу у Сомбору, а Лазар, као најстарији од деце, спава у шупи за дрва, без грејања, на температури која се ноћу већ увелико спушта испод нуле. Јовица каже да је понудио Лазару да се са целом породицом пресели у кућу јер има места за све и да је одлука сада на њима.
Лазарев телефон је +381 64 543 73 10, па ко год може на било који начин да му помогне – топлом одећом, постељином и слично, може да му се јави. Сада је неопходан смештај у Сомбору до недеље. Група за помоћ Лази Ришару и све информације могу се наћи на Фејсбуку. Следеће недеље биће отворен рачун на који људи могу да уплате новац, а биће објављена и тачна адреса на коју му лично могу слати ствари.
Прича о младом полумаратонцу Лазару Ришару (20), који са својом многочланом породицом живи на сомборском католичком гробљу, у оронулој кућици без купатила, потресла је многе када је вест о њему први пут објављена пре две године. Иако је тада изгледало да ће бар нешто у његовом животу кренути набоље, Лазар је до дан-данас живео у истој кућици, а једина плата његовог оца храни осморо уста.
Променило се само то што је у међувремену истрчао још 30 маратонских трка и освојио исто толико медаља, било за пласман, било за учешће у такмичењу.
– Желео бих топлију постељу. Пошто сам најстарији, добио сам засебну просторију, али је много хладна. У мојој собици температура је већ дуже време испод нуле. Сваки пут кад заспим, плашим се да се више нећу пробудити – испричао је за „Ало!“ овај храбри момак и додаје да других жеља за сада нема.
Извор: Нови могазин, Ало
