Европа нема алтернативу, али само за српске политичаре. Јер, та омиљена замена теза у последњих 13 година, домаћој политичкој елити је служила као оправдање за продају Космета, уништавање домаћих банака, фабрика и пољопривреде, гушење српских вредности и традиције, а све уз обећање да ћемо под бриселском капом сви бити лепи, здрави и богати.
Ако неко српском политичком картелу избије овај аргумент из руку, онда би представници бивше, али и садашње Владе морали да одговоре народу на питање: Због чега продајете државу део по део, када Европска унија није једина алтернатива за Србију?
Као много пута у досадашњој историји, рука сарадње и спаса је пружена из Русије, али Србија и даље оклева. Јер, отворена понуда политичке, економске и војне сарадње из Москве је велика шанса да Србија поново постане држава.
Чак и ако ставимо на страну све притиске, уцене и отворено уништавање државе Србије од стране Брисела и Вашингтона, као и реалну опасност да се ЕУ чак распадне, хајде да видимо шта нашој земљи доноси наставак пута га имагинарном чланству у ЕУ, а шта сарадња са Русијом. И то не само у државном и материјалном смислу, већ и у културном, јер Србија само уз православну Русију може да сачува свој национални идентитет.
Чланство Србије у ЕУ није могуће пре 2022. године. До тада, требало би наставити робовласничку везу са Међународним монетарним фондом. Ако се добро покажемо (наставимо са попуштањем у косовском питању, смањимо плате и пензије) добићемо још неки „повољан“ кредит, додуше не за инвестиције, већ да подобна проевропска Влада преживи мандат. Наравно, продаја преосталих предузећа западним газдама се подразумева, чиме би колонизација била обављена до краја.
Шта даље нуди Европа? Предприступни фондови ЕУ више не постоје, са донацијама је давно завршено, а озбиљним инвестицијама у сред економске кризе нема ни говора.
Статус кандидата за чланство у ЕУ, заправо је статус кандидата за што већег дужника. Уочи уласка у Унију, Бугарска, која је по величини слична Србији, дуговала је 12, а данас преко 40 милијарди евра. Код Чешке је тај однос са 28 скочио на чак 101 милијарду! Оваква тенденција је иста код свих нових чланица из Источне Европе. Ситуација је драматична и када је у питању скок незапосленсти. Тако је пре уласка у ЕУ, Литванија имала стопу од осам, а данас 16 одсто.
EU_karikatura_price_drvoТакође,улазак у ЕУ је донео велике губитке за пољопривреду Пољске, Мађарске, Бугарске и Румуније. Новим чланицама из источне Европе је 30. децембра 2002. године у Копенхагену забрањено да имају више од 25% субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Лако је онда закључити какве ће све забране у сред кризе бити наметнуте новим кандидатима.
Aко би либерализовали увоз пољопривредних производа 2014. године, Србија би уништила и оно мало пољопривреде која још ради. Политика ЕУ фаворизује велике државе на уштрб малих. У Бриселу се одређују квоте. Тако су Mађарима и Словенцима уништили производњу вина (грожђа) јер су им дали мале квоте како би сви куповали француска и италијанска вина.
Све ове државе, па тако и Србија само су постала тржишта за увоз производа, без прилике да се упусте у фер тржишну и економску утакмицу. Поставља се питање шта ће Србија да производи и продаје Западу и који су то конкурентни производи, када су нам чак и за пољопривреду затворена врата?
Шта са друге стране, Србија може да има од сарадње са Русијом, осим подршке за територијални интегритет и права српског народа у региону? Поред Јужног тока (што ће упослити домаћу грађевинску оперативу и индустрију грађевинског материјала…), ниже цене гаса и горива, подршке српском буџету, Москва је Београду понудила и план за велику сарадњу у војној индустрији.
Постоје чак и јасни планови за Евроазијску унију, по којој би једна од четири престонице био и Београд. Такође, Русија се до сада много пута показала као прави заштитник српске културне баштине и историје, не само на Космету, већ на целом Балкану. И чланство Србије у ОДБК-у, као и обнова флоте авиона и ПВО система уз руску помоћ, без сумње би били кључни дигађаји да Србија поново постане држава.
Којим ће путем кренути Србија? Како сада ствари стоје, лажна патриотска Влада жели да пружи легитимитет политици „европа нема алтернативу“, иако ће им све теже бити да објасне народу због чега настављамо да посрћемо ка ЕУ, уместо да српски политички курс окренемо ка пријатељској Русији.
