Становници Србије протјерани из Хрватске, од 1. јула ће постати званично житељи ЕУ, али њихови проблеми и даље остају, пишу Новости.
„Имам и путовницу и домовницу, али куда ћу са њом. Бољег живота за нас нема нигдје“, каже Гојко С., избјеглица из Книна за Новости. „Скоро двадесет година живим од данас до сутра, са нередовном платом и у кућици коју сам у Батајници сам сазидао. У Крајини ми је остало све. А ја се све ове године осјећам исто – као да нигдје не припадам“.
Осим њега, у Србији још 45.000 становника има избјегличку легитимацију и сви они ће 1. јула, осим овог, зарадити још један „статус!“ – грађана Европске уније. Уласком Хрватске у ЕУ, овдашње избјеглице би – макар формално – требало да имају сва права као и Швеђани, Нијемци, Шпанци, Италијани… Мало ко међу њима, међутим, заиста и очекује да им ће им 1. јул промијенити животе, макар и за промил.
У Комесеријату за избјеглице Републике Србије кажу да ће све породице које и данас имају избјеглички статус имати права као и становници Хрватске, али тешко могу да поброје које би то тачно привилегије могле да имају овдашње избјеглице. Извесно је само да ће нешто – још једном – изгубити:
„Нови Закон о пребивалишту који је усвојила Републикс Хрватска, подразумијева да избјеглице више неће моћи истовремено да имају личну карту обје државе већ ће морати да се опредијеле. С друге стране, двојно држављанство, а самим тим и пасоше ће моћи да задрже“, објашњава Јелена Марић, из Комесеријата. „Очекујемо да ће сви задржати српску личну карту јер им је она много кориснија, а губитак хрватске само ће подразумијевати да не могу да учествују на локалним изборима, већ само на парламентарним и предсједничким“.
Она подсјећа да је из Хрватске у Србију деведесетих пресељено 350.000 Срба и да је највећи број узео двојно држављанство. Већина их се скрасила свуда по Србији, мало их је отишло у бијели свијет, а тек се незнатни број вратио у старе крајеве из којих су прије двије деценије отјерани.
„Некада смо имали 700 колективних центара широм земље и у њима 60.000 становника, а данас имамо 29 кампова у којим живи 2.400 грађана, од којих је 450 избјеглих из Хрватске“, каже Јелена Марић. „Сви ће они у наредне три године добити трајни смјештај, а на колективне центре ће бити стављени катанци. И стамбено питање 45.000 осталих избјеглица из Хратске ће такође бити ријешено у наредних пет година“.
Тако је бригу о прогнаним породицама преузела Србија, док Хрватска и даље за њих „не мари“.
„Можемо само да се надамо да ће Хрватска, уласком у ЕУ, почети да третира све своје грађане на исти начин, без обзира на мјесто гдје живе“, додаје она. „А за почетак, да ће се позабавити рјешавањем станарског права, које је једно од најважнијих“.
У избјегличким удружењима, пак, не очекују много од „сусједа“ јер се до сада нису показали вољним да ријеше питања на која су се сами обавезали кроз разне повеље и декларације.
„Улазак Хрватске у Европску унију неће сам по себи ријешити бројне проблеме избјеглих и прогнаних Срба“, каже Миодраг Линта, предсједник Коалиције удружења избјеглица и народни посланик. „Кључни предуслов за правично и трајно рјешење наших проблема јесте активна улога државе Србије“.
Он каже да зато сада највише очекује од „наших“ и позива предсједника Народне скупштине, Небојшу Стефановића, да што прије сазове посебну сједницу на којој би се усвојила Резолуција о поштовању људских права избјеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана из Хрватске. Тек са овакавом подршком би се могла „притискати“ европска Хрватска.
„Сада посебно морамо инсистирати на рјешавању проблема који се већ годинама занемарују. А највећи су преспоре ексхумације и идентификације несталих лица, одузете куће и земљишта. А није завршена ни обнова порушених стамбених јединица“, додаје Линта. „Још није омогућена ни новчана надокнада штете за уништену имовину. И даље су изразито неповољни услови откупа за повратнике српске националности који су стан добили кроз тзв. Програм стамбеног збрињавања, а није ријешено ни питање неисплаћених пензија и девизне штедње. Српске куће се опорезују као викендице, не поштују се законски прописи који гарантују слободну употребу српског језика и писма у општинама и градовима гдје је учешће Срба преко једне трећине у укупном становништву“.
Ето задатка, додају у овом удружењу, за нову „европску“ Хрватску.
Према попису из 1991. године, Републике Хрватска је имала 4.784.265 становника, а од тога се 581.663 становника (12,2 одсто) изјашњавало као Срби. Према попису становништва од 31. марта 2001. године, у Хрватској је било 4.437.460 становника, а од тога „регистрованих“ Срба је било 201.631 или (4,54 одсто). У једној декади се број Срба који живи у Републици Хрватској смањио за 380.000 или за скоро двије трећине.
