Београд – Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић каже да би Али Хамад могао да буде врло користан сведок.
„Ми имамо предмет о злочинима над Србима у Завидовићима од јула до септембра 1995. године. Имамо и изјаве деветоро сведока… Заинтересовани смо за Хамадово сведочење јер је он у то време био припадник одреда муџахедина, који је деловао под командом Армије БиХ. Међутим, видећемо шта ће нам он још понудити преко свог адвоката, с којим би ускоро требало да се сретнемо“, каже Вукчевић.
У Тужилаштву напомињу да се случај Завидовић убраја у најстрашније масакре. Припадници одреда Ел Муџахид, састављеног од фанатичних добровољаца из арапских земаља, једном приликом су заробили 60 српских војника. Заробљени Срби су у кампу у селу Гостовићи код Завидовића прошли кроз невиђене муке и тортуру, а на крају су им Алахови ратници одсекли главе. Заробљене српске војнике муџахедини су терали да једни друге убадају ножевима, закивали су их живе за ограду, кроз полне органе им забијали ексере… Сва зверства су снимали видео-камером. Једно време такве видео-касете су могле да се изнајме у Дому културе у Завидовићима.
Душко Томић, адвокат Али Хамада, каже да је његов клијент проговорио јер се „дубоко каје“.
„Он не тражи трајни азил, већ само статус привремено исељеног лица на три месеца, како би се проверили његови наводи. После тога би се вратио у родни Бахреин. Он мисли да Србија има интерес да се сазна истина о свим злочинима које су над српским народом починили муџахедини у БиХ“, прича Томић.
Официр Ал Каиде Али Хамад, држављанин Бахреина, који је ове недеље затражио азил у Србији после одлежане 12-годишње затворске казне у Босни, признаје да је и лично за време рата у БиХ учествовао у стравичним злочинима одреда „Ел Муџахедин“ над Србима и Хрватима!
Али Хамад каже да сада све признаје због „гриже савести“, и да за себе не тражи никакве привилегије. Српско Тужилаштво за ратне злочине предложило је Влади Србије да Али Хамаду омогући долазак у Србију и сведочење. Преносимо делове његових ранијих сведочења о злочинима:
„Највећи број убистава извршио је Египћанин Абу Мина, официр задужен за безбедност и специјалне задатке у одреду „Ел Муџахедин“. Мина је људе убијао моторном тестером и великим ножем. Он је убијао заробљене Србе у Завидовићима. Пред постројеним муџахединима он је Србима секао главе секиром и великим ножем… Секао је живе људе моторном тестером, наређивао нам да набијамо заробљенике на колац и да их остављамо да умру у најгорим мукама…“
„Абу Мина је убио четрнаестогодишњег дечака на подручју Орашца, где се изводила обука припадника одреда „Ел Муџахедин“. Дечаковог оца су присилили да гледа како му убијају сина…“
„У околини Орашца лично сам видео убиство једног Србина. Пре убиства заробљена су четири католичка фратра, а требало је да буду размењени за наше војнике. Абу Маиз из Саудијске Арабије је тада фратрима рекао: „Сада ћете видети како муџахедини убијају“. Онда је позвао Сабахудина. Дао му је нож и рекао: „Ми ћемо ти омогућити да убијеш једног Србина“. Тај Сабахудин је, иначе, био инвалид, није био способан за борбу… Тада је Асим Рамуљу ударио жртву и оборио је на земљу. Држао му је ноге, а Сабахудин му је сео на леђа и заклао га. Затим је Абу Маиз одвојио главу од тела и однео је до заробљених фратара, терао их је љубе одрубљену главу…“
„Абу Маиз је причао да је он заједно са Имадом Ел Мисријом, Абу Мином, Абу Меалијом, Абдул Баром и Абу Хамазом убио двојицу Британаца, новинара Би-Би-Сија.“
