Глобализација и Нови светски поредак улазе у своју помахниталу, разобручену фазу, када су реалне и све веће опасности од избијања трећег светског рата, који су глобалисти изгледа давно испланирали како би омогућили коначни тријумф свог дуго сањаног света зла, света без слободе и права, који се другачије не би могао наметнути човечанству, ма колики проценат медијски зомбизираних и од реалности одвојених људи успевао да произведе у секунди.
За овај рат, у коме ће се користити не само нуклеарно већ и биолошко, хемијско, као и електромагнетно и друго тајно оружје, треба бити спреман.
Гост Геополитике Џоел Скаузен (Joel Skousen) веома је много урадио на упућивању људи како да стратешки размишљају о овим опасностима и шта је неопходно да ураде како би се оспособили за стратешко размишљање и деловање. Џоел Скаузен је теоретичар и аналитичар политике, специјалиста за филозофију права и уставне теорије, а такође и дизајнер високобезбедносних станова и склоништа. Скаузен је дизајнирао самоодрживе куће највећег степена сигурности широм Северне, Централне и Јужне Америке. Недавно се појавило и треће издање Скаузенове књиге „Стратешка релокација − Северноамерички водич на безбедна места“, која разматра стратегије припреме за опстанак у ситуацијама кризе, као и у најекстремнијим ситуацијама, која је доживела велики успех у САД.
Џоел Скаузен је радио као пилот војних ваздухопловних снага САД током рата у Вијетнаму, а потом је основао фирму специјализовану за пројектовање и изградњу станова и склоништа високе безбедности. Током осамдесетих био је на челу Конзервативног националног комитета у Вашингтону, а истовремено је био и извршни уредник магазина „Conservative Digest“. Тренутно је и главни уредник и издавач часописа „WORLD AFFAIRS BRIEF“ и главни уредник
часописа „Cogitations“, специјализованог за питања закона и рада владе САД. Аутор је великог броја књига, међу којима су и „Безбедна кућа – Архитектура, конструкција и изградња самодовољне куће и склоништа“ (The Secure Home–Architectural Design, Construction and Remodeling of Self-Sufficient Residences and Retreats); Како изградити сигурно склониште у кући (How to Implement a High Security Shelter in the Home); Темељи идеалне државе (Foundations of the Ideal State)…
Ваша књига „Стратешко релоцирање“ изашла је до сада у три издања и многи Американци, а и људи широм света, сматрају је књигом од највећег значаја, будући да је стратешко мишљење људи оно које би могло да спасе бројне животе данас када се опасност од трећег светског рата, који ће, по Вашем мишљењу бити нуклеарни рат, показује веома реалном. Реците нам како сте одлучили да напишете ову књигу и шта синтагма „стратешко релоцирање“ заправо означава?
– Готово четрдесет година радио сам као архитекта за пројектовање високобезбедносних резиденција и склоништа у Северној и Централној Америци. Тада сам почео да развијам свест о томе какве претње постоје, које области су безбедне, које нису, а када је дошло до Y2K компјутерске кризе − такозване миленијумске бубе − написао сам прво издање књиге „Стратешко релоцирање“. У Америци је постојала велика забринутост људи због могућности да остану без струје, воде, хране и безбедности и многи су размишљали да напусте градове ради одласка на безбеднија места. То ме је мотивисало да напишем „Стратешко релоцирање“. Нисам био забринут у вези са крахом друштва 2000. године и веровао сам да ће Влада поправити већину ствари, као што и јесте, тако да је дошло само до пет већих инцидената. Ипак, књига је била јако популарна, и још увек је. Ново, треће издање књиге има огроман број мапа у боји и разликује се од првог издања и по томе што се у њој анализира безбедносна позиција земаља у целом свету.
Једна од најопаснијих ситуација са којом се човечанство данас суочава је она коју називате реализацијом незамисливог – нуклеарни рат. Мислите да је нуклеарни рат неизбежан?
– Да. Глобалистима је тај рат неопходан како би укинули слободу у свету и реализовали до краја Нови светски поредак. За тај дугопланирани поредак неопходни су им ратови, а за ратове − непријатељи. Мој ујак Клеон Скаусен (Skousen,W. Cleon), написао је књигу која је изашла почетком педесетих година ХХ века. У тој књизи детаљно је показано како је америчка влада заједно са разним богатим банкарима довела комунисте на власт у Русији и подржала Лењина у Европи да победи белогардејце који су се борили против бољшевика. Такође говори и о томе како је та иста гарнитура помогла да се на власт у Кини доведе Мао Цедунг, не шаљући војну помоћ Чанг Кај Шеку. Документовао је и како су подржали долазак комуниста на Кубу, ускраћујући војну помоћ Батисти, и тако даље.
Шта је био циљ увођења комунизма? Да ли је уништавање руске краљевске породице Романов и православне хришћанске религије био један од циљева који се желео постићи? Какви су били закључци које је извео ваш ујак Клеон Скаузен?
– То и јесте био један део процеса – неки од великих банкара имали су проблем са царем Николајем који није прихватао њихове захтеве о банкама у Русији. Ипак, главни разлог који је мој ујак видео јесте чињеница да је Стејт департмент Америке био пун комуниста, комунистичких агената − људи који су тајно радили за комунисте, што је саботирало нашу спољну политику. Ипак, каснијих година је увидео да су заправо тада у Стејт департменту постојали људи на вишим положајима који нису били комунисти, а који су комунисте штитили и одбијали да их уклоне са позиција које су заузимали. Он је открио да ови чланови Стејт департмента нису били комунисти већ они које ми данас зовемо – глобалистима. Дакле, глобалисти настављају са реализацијом циља да униште слободу у Америци и замене је глобалном владом. Да би им то пошло за руком, били су им, и сада су им потребни – ратови. Једино у стању једне тако екстремне ситуације каква је рат могу да присиле људе да начине избор који ни у каквим другим околностима на би ни узели у обзир. И они су систематски и плански стварали непријатеље САД како би могли да започну ратове који би им омогућили да на руководеће позиције у земљама поставе људе које они контролишу.
Слобода никада није била циљ ових операција којима је требало омогућити да систем у тим земљама функционише као нешто тек мало боље од диктатуре. Играли су игру стварања непријатеља, а затим наметања решења које никада није било право решење. То је дуготрајна агенда која још увек траје. Тако је Анастасио Сомоса збачен у Никарагви од стране америчке владе, која га је преварила дајући му лажна обећања да ће бити сазвани избори, а затим су га издали. Издали су слободу у Никарагви.
И недавни рат против Србије вођен је тако што су глобалисти уништавали цивилну инфраструктуру у Србији. Ово је изузетно важан догађај који показује методологију коју глобалисти користе за постизање својих мрачних циљева, а један од централних је покретање великог трећег светског рата, како би им пошло за руком да Американце предају у руке милитаристичке глобалне владе. У том циљу они континуирано креирају слику Запада као светског насилника број један; као неког ко систематски и стратешки уноси антагонизме на свим нивоима, ко интервенише и окупира земље широм света. То је најделотворнији метод за сејање мржње према Западу. Један од разлога због којег НАТО није нападао само војне циљеве у Србији већ и мостове, ТВ станице, болнице, био је да српски народ разбесни и усмери против Запада. И успело им је.
Моје је мишљење да је пад Совјетског Савеза представљао брижљиво креирану обману, да су се комунисти само притајили у подземљу и нипошто нису заиста предали власт. Горбачов и Јељцин били су њихове лутке на концу. Након онога што је представљено као пад комунизма, слободно тржиште и Американци били су веома популарни у Русији. Уживали су добродошлицу и били су прихваћени. Но, САД су бомбардовале Србију након што су креирале рат између Србије и Косова, фалсификујући српске нападе на Албанце на Косову, које су заправо изводили марксисти Косовари специјално обучавани у Албанији како би дошли на Косово и прогањали Албанце на Косову, а за то могли да оптуже Србе.
Ви у Србији сигурно знате да је овај рат Запад провоцирао, и извео, изазвавши огромну мржњу словенских народа према Западу. Не ради се ту ни о каквој глупости; то је урађено намерно како би се Словени отровали мржњом према Западу и потом веома лако вратили у „добре, старе“ дане комунизма након што Русија и совјетска моћ очита Западу лекцију. Бомбардовања и окупације које се спроводе у име америчког народа не одвијају се на основу воље и жеље америчког народа, већ америчке владе коју у САД контролишу глобалисти, креатори и спроводиоци ове агенде зла. Из истог разлога они, континуираним интервенцијама и окупацијама, окрећу и муслимане против Запада. Влада САД финансира и контролише многе терористичке групе.
Примењује се непрекидно и доктрина стварања конфликата уништавањем сопственог народа лажним нападима које ми зовемо „falce flag“ операцијама. То је истина са којом морамо да се суочимо и да научимо да је препознајемо. Наша влада је знала за Перл Харбур и подстакла је Јапанце да нападну, како би им тај напад послужио као окидач за улазак у рат; одговорна је, дакле за смрт 300 Американаца који су у том нападу погинули. Једини начин да се објасни рушење Светског трговинског центра 11. септембра 2001. године је да је влада поставила експлозив у зградама. Авиони нису уништили зграде, а терористи нису могли да га поставе, будући да им је за тај посао било потребно осамдесет до сто експерата. То је могла да учини само наша влада.
Ради се, дакле, о злој влади која нема никаквих обзира према људским животима. Влада је немилосрдна, и чак креира убиства путем контроле ума, хипнозе, што је употребљено у случају убиства у школи „Сенди Хук“. Криминалци не иду по школама како би убијали људе. То ће урадити само онај који је под дејством хипнозе, психотропних лекова који мењају понашање људи, и ја мислим да је тако реализован „Сенди Хук“ масакр, а циљ је био да помогне укидању другог члана устава САД који обезбеђује да Американци поседују оружје. Слична ствар је урађена у Шкотској како би се увела контрола оружја у Великој Британији. Тврдило се да је убица извршио самоубиство након масакра, али метак у његовој глави није одговарао пиштољу који је био у његовој руци. Дакле, ради се о систему чистог зла спиритуалних димензија.
Реализација ове агенде није могућа без трећег разорног нуклеарног рата. Колико нас година, по Вашој процени, дели од ових дешавања?
– Та агенда успостављања света без слободе коначно подразумева и вођење светског атомског рата. Не верујем да ће тај рат бити изазван нападом на Иран. Не мислим да ће се нуклеарно оружје користити против Ирана, али чак ако би се и користило, Руси и Кинези још нису спремни да нападну Запад. Мислим да су осам или десет година далеко од тога да буду спремни у војном смислу, особито од стварања велике модерне морнарице способне за светски рат… Мислим да се Северна Кореја чува као окидач за Трећи светски рат. Неопходно је разумети разлог због којег САД третирају Северну Кореју пасивно и попустљиво у поређењу са Ираном. Да је, примера ради, Иран претио Америци да ће бацити нуклеарну бомбу на САД, као што је то био случај са Северном Корејом, Иран би био бомбардован истог момента. Међутим, када Северна Кореја прети да ће бацити нуклеарну бомбу на Америку, ми ништа не предузимамо, и чак дајемо Северној Кореји обећање да нећемо захтевати промену режима, иако је то најтиранскији режим на свету. Изјавимо да војна опција није на дневном реду, а, опет, претимо војном акцијом Ирану који нама никада није претио. Зашто је најгори непријатељ заштићен, а оном ко нас неупоредиво мање иритира претимо свакодневно? Разлог је тај што је Северна Кореја марионетска држава „црвене“ Кине, и она би могла напасти Запад како би изазвала трећи светски рат, у време када Русија и Кина буду биле спремне да воде тај рат.
Глобализациони процес дугог трајања, којим се успоставља Нови светски поредак и светска влада, видите као реализацију стратегија зла. Како бисте објаснили ово стратешко зло, систематско зло које се реализује на стратешке начине? Која је базична стратегија, полазна тачка зла? Који су видљиви и невидљиви делови система Новог светског поретка који ради на реализацији агенде зла?
– То је веома добро питање. Једна ствар коју сам развио у својој анализи ове стратешке претње је нешто што се одвија деценијама и вековима. Чак и уколико погледамо модерну историју комунизма, видећемо да је наша влада радила на успостављању комунистичких сила. У питању је период од најмање 120 година. Ниједна појединачна зла особа није у стању да одржи постојање такве стратешке претње, претње која је толико конзистентна. Евентуално би могла да добије једног потчињеног да настави њену визију, или два, током највише, рецимо, шездесет година. Али, ово што се догађа, одвија се генерацијама, и једини начин да се то објасни јесте да постоји неко систематско зло у свету, које има такву силу да људе на земљи води и усмерава, говори им шта да раде. Ја верујем у Бога и верујем да Бог има моћ да инспирише људе да раде добре ствари. Исто тако верујем да постоје супротне силе, зле, луциферијанске, сатанске, које усмеравају једно доследно кретање према овом великом злу. Према томе, мислим да у суштини пакт са ђаволом, фаустовски пакт, заиста јесте пакт са овим злим силама, и то не само за моћ, не само за вино, жене, луксуз, већ је у питању пакт у циљу стицања моћи имунитета. Под тим подразумевам да је владин систем моћи веома атрактиван за људе који су се бавили нелегалним стварима; који су били корумпирани током својих живота, не само због тога што им је обећан имунитет у овом животу контролисањем судова, одсуством било каквог кривичног гоњења, већ мислим да су им луциферијанске силе обећале имунитет и после смрти − да неће морати да се сусретну са Божјим судом ако им помогну у уништавању доброте на земљи. То је моја тачка гледишта, философска или теолошка, и то је оно у шта ја верујем.
Ви, за разлику од бројних других аналитичара у свету, верујете да постоје три предаторска центра, а не само западни.
– Ради се о великој контроверзи међу онима у САД који верују у „заверу“ која стоји иза одузимања слободе људима. Већина верује да англоамерички естаблишмент, као највећи предаторски центар света, што глобализам јесте – контролише све друге. Многи верују да они контролишу и Русију и Кину, али ја не. Много од онога у шта верују засновано је на разговору који је Норман Дод (Norman Dodd) водио са Рованом Гајтером (Rowan Gaither), председником фондације „Форд“, 1954. године. Норман Дод је у то време био директор штаба Специјалног конгресног комитета за истрагу рада фондација које су ослобођене плаћања пореза (какве су Рокфелерова, Карнегијева, Фордова и остале). Овај комитет се често спомиње као Ријс комитет, по његовом председнику, америчком конгресмену Керолу Ријсу (Carol Reece). Дод је поставио Гајтеру питање због чега ове фондације дају помоћ комунистичким земљама каква је Русија, чиме заправо подржавају тиранију Стаљина… Гајтер је одговорио да имају наређење од америчке владе да покушају да формирају мирну интеграцију комунизма и капитализма.
Али то је била лаж: прави „завереник“ који покушава да створи непријатеље никада не би рекао конгресном истраживачу прави разлог. Дао му је логични изговор, како би прикрио прави разлог. И то је тако формулисао: покушавамо да интегришемо два конфликтна друштва, мирним путем. Али, и комунисти и англоамерички естаблишмент су знали да неће бити мирне интеграције. Фактички, он је лагао. Закључак који су многи Американци извукли из овог одговора је да англоамерички естаблишмент контролише Русију, те да рата неће бити. Но, они се грдно варају! Постоји разлика између контроле и помагања непријатељу а да га не контролишете. Из „Венона“ транскрипата („Венона пројекат“ је назив за дуготрајну тајну сарадњу обавештајних агенција Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства на криптоанализи порука послатих од стране обавештајних служби Совјетског Савеза) видимо како лидери у Совјетском Савезу кажу: „Нисмо могли да поверујемо да су Американци толико глупи да су нам дозволили да се тако лако инфилтрирамо у њихове редове“. И, након пада Совјетског савеза људи уз КГБ-а су разговарали са људима из ЦИА-е који су преплавили Европу и у тим разговорима нису пропуштали да кажу како је било невероватно лако продрети на Запад. Оно што људи из КГБ-а нису разумели, било је то да је наша влада помагала и олакшавала тај продор како би омогућила да Руси изведу припреме за рат, како би обезбедили да Русија стекне веће самопоуздање и нападне Запад. Глобалистима је неопходно да Русија нападне Запад јер не желе да сносе одговорност за избијање рата. Но, са друге стране, инфилтрација шпијуна КГБ-а омогућила је да Руси схвате да САД поседује веома напредну тајну технологију и веома опасно тајно оружје, и данас имају бојазан да постоје неки нови системи и да би много ризиковали уколико би напали Запад сувише рано. Русија и Кина су тренутно у привременом савезу, против Запада. Глобалисти на Западу ће покушати да наведу Русију и Кину да прве нападну, а нуклеарни рат ће почети након што Северна Кореја нападне Јужну Кореју. Запад ће морати да употреби тактичко нуклеарно оружје да би зауставио огромну војну силу коју Северна Кореја има. У питању је десет пута већа војна сила него што је има Јужна Кореја, заједно са трупама САД на југу. Кина би могла то да искористи као изговор за употребу нуклеарног оружја да би осујетила „светског насилника“. Тако ће почети трећи светски рат. Мислим да САД жели да апсорбује први нуклеарни напад на војне циљеве у САД, тако да, када глобалисти изађу из својих бункера, после напада (а изградили су много дубоких бункера и то не као заштиту од тероризма, већ од нуклеарног рата), тврдиће да су их Руси и Кинези преварили и позваће људе да се прикључе милитарној Лиги за демократију Новог светског поретка, како би водили рат. Током овог рата Кина ће напасти и окупирати цео Далеки исток, почев од Јапана до Аустралије, да би направила заштитницу руском нападу Запада.
Верујем да ће у једном тренутку током рата Запад направити договор са Кином да нападне Русију с леђа. То је оно што предатори раде. То је оно што диктатори раде. Они издају једни друге на крају. Мислим да би Запад могао да победи у рату ако би Кина издала Русију, и корист за Кину била би у томе што би Русија била елиминисана, што је главни циљ трећег светског рата за глобалисте са Запада. Након тога, постојала би само два предаторска центра. Англоамерички естаблишмент жели да Кина остане непријатељ јер би то оправдало њихово истрајавање у милитаризацији Новог светског поретка, и трајно одузимање суверенитета државама.
Пређимо сада на стратешко релоцирање. Како у перспективи нуклеарног рата размишљати стратешки? Каква је позиција Европе и света данас, из угла неопходног стратешког релоцирања? Шта предлажете нама у Србији?
– У Европи је веома тешко припремити се за стратешко релоцирање због велике густине насељености. Књига „Стратешка релокација“ је водич за људе који живе на простору Северне Америке. У Европи је ситуација у том смислу веома неповољна: много људи живи у пренасељеним градовима, има веома много високих зграда. У просеку у Европи живи око 2000 становника по квадратном километру у највећим градовима. У таквим условима немогуће је преживети без сталног дотока хране, електричне енергије, воде, тако да, уколико не живите у сеоским срединама, не можете обезбедити основне животне потребе. У условима кризе, рата, нуклеарног удара, удара електромагнетног пулса који аутоматски уништава доток електричне енергије, у градовима је немогуће опстати. Дакле, стратешко релоцирање подразумева напуштање великих градова и градова уопште, и одлазак у сеоска подручја. То у Европи није могуће због недостатка земљишта.
У Србији је супротна ситуација: наше планине, наша села су испражњена и сви су похрлили у градове, дакле у гарантовану пропаст у случају глобалног рата. Политика пресељења била су снажно подстицана и промовисана у време социјалистичког периода, али су се наставила и након „демократског“ поробљавања које је отпочело 5. октобра 2000. године.
– Знате, глобалисти, социјалисти и комунисти обожавају урбанизацију. Они жуде да све људе држе у градовима како би их лако контролисали и где би људи били држани као таоци економске политике, таоци свог посла, таоци снабдевања храном. Држани су ту како не би могли да побегну и како би били пиони у рукама својих влада. Пошто је у вашој земљи доста празног сеоског и планинског простора, саветујем свима да обавезно напусте градове и купе имање. Довољно је поседовати хектар земље и могу бити потпуно економски самостални, гајити сопствену храну, набавити неколико пилића и козу.
Постоје природни начини за веома ефикасно коришћење земље. Важно је имати залихе воде и то је примарна и најважнија стратегија. То је основа стратешког планирања. Важно је не куповати земљу близу саобраћајница које ће постати канал за оне који се нису стратешки релоцирали. Маса ће у паници напуштати градове и људи ће се кретати путевима и пљачкати због глади све што им се нађе на путу. То су Немци радили када су Руси ушли у Немачку: пљачкали су фарме километар-два поред пута, и то се по правилу дешава у условима кризе и пометње. Дакле, немојте куповати имања око главних саобраћајница, пошто ће оне бити мета напада масе избеглица које ће покуљати из градова. Неопходно је изградити и сигурну кућу…
Предлажем да људи развију неформалне мреже са људима просветљеног духа који би могли да им помогну. Историја нас учи да је неопходно у условима кризе и прогона имати пријатеље који вас могу сакрити или које ви можете сакрити. Неопходно је бити изузетно опрезан у данашњем свету свеопштег надзора зато што ће у случају било какве опасности владе пратити и надзирати дисиденте и све оне који се не уклапају у политику стада.
Уколико будете били принуђени да размишљате о напуштању Србије, саветовао бих вам да идете у Шпанију која је традиционално тачка изласка за Европу у свим претходним великим ратовима. Пошто је Шпанија далеко од Србије, саветовао бих вам и да размишљате о одласку јужније, у Грчку или Турску, како би се преко Медитерана могли кретати ка другим местима. Људи у Америци размишљају много о релоцирању и многи ми се јављају са идејом да напусте САД због тога што су глобалисти тамо лоцирани, људи су под непрекидном су присмотром, ту су изграђени највећи концентрациони кампови − ФЕМА кампови. Ја сам проучавао међународни аспект релокације из свих потребних углова: са становишта економских слобода, политичких слобода: Чиле је најбољи у Латинској Америци уколико желите тамо да мигрирате, Уругвај је следећи − мала земља, не тако корумпирана као Аргентина, која је рестриктивна на више начина и већина становништва живи на обали која је пренасељена.
Цене су у доларима, али у унутрашњости земље, где сам живео неколико година, ситуација је много боља: јефтино власништво, дивни људи, сасвим другачије од прескупе, пренасељене обале. У Африци не постоји ниједна земља коју бих препоручио, Аустралија би могла бити добар избор са становишта могућности и економског просперитета, али и Аустралија и Нови Зеланд су далеко, тешко је добити пребивалиште, а ове земље су продате кинеским интересима. Канада је друга земља коју бих препоручио, после САД које су на првом месту само због тога због тога што се тамо населио највећи број најобразованијих и најслободољубивијих људи у читавом свету.
Једина предност Канаде над САД су огромна ненасељена пространства: хиљаде квадратних миља на северу где је клима суровија, а најбоља места за релоцирање су на граници Канаде и САД. Нипошто не бих препоручио источну обалу на којој живи 90% Канађана. Уколико се одлучите за САД, у мојој књизи ћете наћи веома прецизне и опсежне анализе стања у свим државама. Колорадо треба одмах одбацити због Денвера који је највећи центар Новог светског поретка, тамо је припремљен највећи концентрациони камп, изграђен је тајни систем подземних бункера испод аеродрома, највећа база црних хеликоптера је тамо лоцирана, база Бакли се такође тамо налази. Председник Џорџ Буш, Ворен Бафет (Warren Buffett) и сви извршни директори Светског трговинског центра су се 11. септембра налазили у војној бази у Омахи, Небраска. Ето вам један пример шта значи стратешки се добро релоцирати, уколико располажете правовременим информацијама.
За стратешко релоцирање потребно је имати и безбедну кућу. Ваша основна делатност је градња сигурних кућа и склоништа. Шта подразумева безбедна кућа?
– „Сигурна кућа“ је тема коју сам разрадио у једној мојој књизи која се бави проблемом обезбеђења куће која треба да буде самодовољна у смислу снабдевања електричном енергијом путем генератора или соларних панела, али мора и да поседује скривену собу високе безбедности. Мислим да је од велике важности обезбедити ове сигурне собе у својим домовима ма коликих димензија оне биле. Уколико се једног дана морате сакрити од непријатеља, неопходно је да имате тајну собу и тајни излаз како бисте напустили кућу. Све ове ствари треба припремити унапред јер људи су већ под надзором и немогуће је почети са изградњом ако ствари нисте почели да радите на време. Опис материјала, техника, начини изградње и стратегија заштите описани су детаљно у мојој књизи.
Разговор водила: Биљана Ђоровић
Геополитика бр. 62, април 2013.
