САД окреће леђа досадашњој стратегији борбе против тероризма: Барак Обама (Фото Ројтерс)
После скоро 12 година, потрошених хиљаду милијарди долара и 7.000 жртава, Америка у борби против тероризма окреће нови лист
Вашингтон – „Обамин говор је најзначајнија изјава о антитерористичкој политици од напада Ал Каиде 2001”, констатовано је у редакцијском уводнику „Њујорк тајмса” поводом председниковог излагања у Националној војној академији у коме је најавио нову стратегију националне борбе против тероризма.
По многима, иако то није директно речено, суштина свега што је Барак Обама том приликом изговорио јесте објава почетка краја америчког „рата без краја”. Иако су само пре неколико дана изношене процене да ће рат против Ал Каиде потрајати још 10, па и 20 година, Обама је, без помињања датума, био недвосмислен кад је рекао да „и овај рат, као и сви ратови мора да се заврши, јер то захтевају историја и наша демократија”. „У годинама које долазе, претња САД неће бити свака група која себе назива Ал Каидом”, рекао је још председник објављујући, у суштини, почетак транзиције од оружаног сукоба против тероризма на стање мање или више нормалне бриге за националну безбедност.
Колико ће та трансформација трајати нико се не усуђује да предвиди, али ће повлачење америчке војске из Авганистана до краја 2014. свакако бити један од међаша.
Обама је први пут говорио и о моралним аспектима рата против тероризма („кад кажемо да је војна тактика легална, то не значи да је увек и мудра”) као и о цени у грађанским слободама којом се плаћа повећана безбедност, што је свакако била музика за уши његове либералне базе.
Најавио је постизање „оптималне равнотеже између наше потребе да будемо безбедни и очувања оних слобода које нас чине оним што јесмо”, осврнувши се и на актуелну контроверзу прибављања телефонских листинга неких новинара.
„Новинари не би смели да буду изложени правним ризицима док обављају свој посао”, додао је, затраживши од државног тужиоца анализу постојећих правила за истраге које се тичу медијских посленика.
Председников говор је покушај да се бар донекле санира огромна штета која је поступцима у „рату против терора” објављеном 2001 – неорочено притварање без оптужнице у војној бази Гвантанамо и листе за одстрел осумњичених терориста – нанета имиџу Америке у свету.
У исто време, то је и повратак „реал-политици”: подвлачење црте после скоро 12 година, потрошених више од хиљаду милијарди долара и 7.000 америчких жртава. „Треба да дисциплинујемо наше размишљање и наше акције, иначе ћемо бити увучени у нове беспотребне ратове”, рекао је још Обама.
Од свих нових мера – или корекција старих – према првим оценама можда ће најтеже бити престројавање ЦИА ка својим традиционалним активностима, шпијунажи и стратешкој аналитици.
Највећа шпијунска организација на свету је од 2001. у већој мери била паравојна снага него обавештајна служба. Према „Њујорк тајмсу”, више од половине запослених после 2001. бавило се искључиво „ловом на терористе” у ратним зонама.
Због тога је трпео њен традиционални рад, што се видело и по томе што је Америка била затечена „арапским пролећем”, док је најновији скандал – хапшење невешто замаскираног америчког шпијуна на улицама Москве – многима био доказ да су се професионални стандарди занатлија ЦИА спустили на ниво аматерских.
Премештање програма „дронова” у Пентагон решава и велики легални проблем, с обзиром да се рад цивила – што су номинално сви припадници ЦИА – за командама за даљинско испаљивање ракета са „дронова” тешко уклапа у важеће обичаје и правила ратовања.
