На западу је уврежено мишљење како председник Руске Федерације, Владимир Путин, не поштује људска права и како његов стил владања има одлике диктатуре. Из тог разлога, а по жељи америчке администрације, Европска Унија и њене технократе већ низ година за редом у срцу Русије покушавају реализовати своје снове кроз тзв. ‘Обојену револуцију’.
Међутим, већина руског народа, али и бројни аналитичари који феномену модерне Русије не приступају ад-хок и парцијално, сматрају ‘како је падом Берлинског зида дошло до процеса дезинтеграције земље који је зауставио Владимир Путин и тако спасио Русију од пропасти’.
Један од малобројних који тако не мисле је познати светски шахиста Гари Каспаров, који је у протеклих неколико година све боље познат по свом анти-путиновском политичком активизму и који води низ маргиналних опозиционих група које се преко невладиних организација финансирају из Вашингтона и Брисела.
Најмрачнији период савремене Руске Федерације је засигурно био онај Бориса Јељцина и његових ментора, олигарха као што је то био и недавно преминули Борис Березовски. Јељцинови „пријатељи“ руски тајкуни, људи без скрупула и често с двојним руско-израелским држављанством, још увек су на слободи у ‘златном егзилу’, а за време распада СССР-а су се искључиво бавили продајом државних добара англо-америчким компанијама, на чему су на штету руског народа зарадили права богатства.
Може се слободно рећи како је с Путином дошло до препорода Русије, јер је Кремљ изнова успоставио суверенитет на територији Руске Федерације када је он преузео кормило државе. Наравно да се руски председник због своје визије оштро сукобио са моћним лобијем мултинационалних компанија са Запада, које су у земљи за неколико долара преузимале надзор над стратешки важним државним компанијама, а све захваљујући Борису Јељцину и његовим “пријатељима”.
У Русији су у праву они који говоре о истинским проблемима руског друштва и који се не обазиру претерано на оптужбе за ‘прекорачења овлашћења правосудних и репресивних институција’, те на случајеве ‘кршења људских права’, од чега медији на Западу направе такву хајку да неупућеном читаоцу из иностранства Руска Федерација данас више наликује на Немачку ’30-их година прошлог века, него на оно што одиста јесте. Свима су још увек у свежем сећању времена када су због ‘перестројке и гласности’ Михаила Гробачова и Бориса Јељцина руски народ и држава опљачкани и осиромашени до непрепознатљивости, а да би водили рачуна о гласинама које стижу са Запада.
Хапшење званичника ЦИА-е у Москви је порука како Кремљ неће дозволити ‘обојене револуције’ или ‘пролећа’ у Федерацији
Руске агенције јављају како је министар спољних послова Руске Федерације, Сергеј Лавров, због хапшења званичника америчке амбасаде под оптужбом да је радио за ЦИА-у (што је општепознато оп.а), али и да је врбовао једног руског званичника да сарађује с америчким тајним службама, заказао хитан састанак са америчким амбасадором у Москви.
Руске власти су ухапшеног прогласиле непожељним на својој територији, испоручиле га његовом дипломатском представништву у Москви и “позвале га” да у најкраћем могућем року напусти земљу.
Цео случај је већ углавном познат. Руска Федерална Сигурносна Служба (ФСБ), наследница КГБ-а, разоткрила је америчког шпијуна којег је идентификовала под именом Рајан Кристофер Фогл, а био је трећи секретар “Политичке Секције” америчке амбасаде. Након краћег задржавања предан је дипломатском представништву САД-а у Русији и позван да напусти земљу. Оно што је уследило је важније од самог хапшења Фоглеа. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је позвао америчког амбасадора Мајкла МекФаула (познатог “експерта” за ‘обојене револуције’) на разговор ‘како би му дао објашњење за овај чин провокације који подсећа на период Хладног рата’.
‘Понашање америчких званичника је у супротности са предлогом за сарадњу након атентата у Бостону’, тврди службена Москва.
Фотографије и снимке ухапшеног Фоглеа су обишле цео свет, а руска служба ФСБ је у свом службеном саопштењу навела ‘како је у протеклом периоду ЦИА у више наврата покушала врбовати припаднике руских снага безбедности, али како су сви случајеви праћени и откривени’. Дакле, овде се не ради о изолованом случају, него о пракси којој је сврха рушење Путина и Медведева и на коју је Москва на крају морала реаговати ‘јавним хапшењем’.”
Будући да америчка амбасаде широм света осим службене делатности имају и функцију да кроз њих делују оперативци ЦИА-е, ова вест није од посебног значаја само ако се изузме да је до ‘гламурозног’ хапшења дошло након што је ФСБ приметио да опозициони активисти у последње време врше појачану активност и контактирају западне тајне службе. Кремљ је овим чином послао јасну поруку Вашингтону и Бриселу како неће дозволити никакве ‘обојене револуције’ или ‘пролећа’ у Федерацији.
Хапшење Фоглеа минира руско-амерички договор о сарадњи
Руске агенције наводе како је Фогле покушао врбовати припадника федералне безбедносне службе (ФСБ) који се бавио сузбијањем тероризма на Северном Кавказу.
‘Руски обавештајац, припадник анти-терористичке службе, ушао је у контакт са ЦИА-ом преко Рајана К. Фоглеа након терористичког напада у Бостону којег су организовали браћа Чарнаев. Американци су након посјете Макхачкала и разговора с родитељима браће Чарнаев, уверени како су њих двојица имали следбенике, затражили контакт с руским тајним службама ‘, наводи руски Комерсант.
Није никаква тајна да су америчке дипломате уз дозволу руских власти учествовали у истрази и испитивању родитеља двојице браће. Комерсант наводи како је амерички дипломата са свог мобилног телефона у два наврата звао високог званичника ФСБ-а, а број је вероватно добио током пријашњих сусрета којима је тема била атентат у Бостону. У оптужби стоји да је Фогле руском обавјештајцу за сарадњу понудио аконтацију од 100.000 долара, а потом би добијао милион долара годишње, као и додатак за ‘информације од посебног значаја за америчку безбедност’.
Дан након хапшења Фоглеа у Москви у руским медијима је објављен део садржаја тајног писма које је Барак Обама упутио председнику Владимиру Путину који је у последње време покушао да побољша односе са службеним Вашингтоном.
‘САД нуди договор којим би се правно регулисала транспарентност у односима, размена информација и потврду да нуклеарни програми нису претња обостраној сигурности. Русија и САД, две светске супер-силе с посебном историјском мисијом, у решавању светских проблема морају радити заједно и не би се требале свађати око ситница ‘, стоји у писму америчког председника.
Руска штампа наводи како Стејт Департмент тврди да се ради о договору који не тражи консензус америчког Конгреса, али га се у том случају Обамин наследник у Белој кући није дужан придржавати. Тренутно се не може рећи колико хапшење агента ЦИА-е може утицати на руско-америчке односе и да ли се ради о намерно оркестрираном потезу како би се минирао договор о обостраној сарадњи којега су покренули руски и амерички председник.
Руски председник је одговорио ‘како ће америчка страна одговор добити најкасније до 20. маја’.
Ово све су тренутно претпоставке које ће потврду добити у блиској будућности. Наиме, у јуну се одржава састанак челника земаља чланица Групе Г8 у Северној Ирској, а у септембру ће се у Санкт Петербургу одржати самит Групе Г20. Већ сад се говори како Барак Обама на јесен у Москву планира допутовати два дана раније како би с председником Руске Федерације неформално расправио о свим спорним питањима.
