Кинески војни буџет расте око 10 посто годишње, а та земља прави све веће кораке у развоју морнарице и ваздухопловства захваљујући чему све озбиљније пројектује моћ на Пацифик. У Пацифичком региону, који је сада несумњиво економски центар свијета, та нова глобална сила сучељава се великим америчким војним присуством.
Територијални спорови око маленог архипелага Сенкаку у Источно-кинеском мору, острва Спретли у јужном Кинеском мору и константни раст кинеског војног буџета изазивају све већу забринутост у Јапану, Тајвану, Вијетнаму и Филипинима, али и у Вашингтону.
Кинески војни буџет удвостручио се крајем деведесетих и почетком двехиљадитих, када је ова земља по потрошњи претекла Велику Британију и Јапан. Он од тада, у последњих десет година, расте стопом од 10, 11 одсто годишње.
Тако је у 2011. години та држава армији додијелила 106 милијарди, а у 2012. 119 милијарди долара, што је још увијек три пута мање од америчког војног буџета који се већ дуже времена креће између 475 и 525 милијарди долара. По величини суме Кина, дакле, посједује други највећи војни буџет на свијету, али посматрано као удио у укупном домаћем бруто производу, кинеска потрошња за војне потребе је још увек мања не само од америчке, већ и руске. Наиме, најмногољуднија земља свијета прошле године је одвојила 1,4 посто свог буџета за војску, док су САД алоцирале близу четири, а Москва близу три одсто државног новца за одржавање и опремање своје армије.
Прије неколико година Пекинг је објавио намјеру да осјетно ојача своју морнарицу како би преточио свој вишедеценијски економски раст у војно-политички утицај на Пацифику.
Администрација предсједника Барака Обаме, међутим, такође је објавила да ће тај океан, чије су приобалне земље све изразитији лидери свјетске економије, у наредним деценијама бити приоритет америчке спољне политике и војног интереса.
САД посједују мноштво војних база у непосредној близини Кине, и то у Јапану, на острву Гуам и на Филипинима, те традиционално помажу опремање тајванске војске.