Све већа производња нафте у Сјеверној Америци, као резултат енергетске револуције шкриљаца, узроковала је на глобалном нивоу „шок залиха“, што у овом тренутку преобликује енергетску индустрију, саопштила је данас Међународна агенција за енергетику.
– Сјеверна Америка је покренула шок залиха који је удзрмао читав свијет – изјавила је извршна директорица ИЕА, Марија фан дер Ховен, представљајући петогодишње перспективе за нафтно тржиште.
Бум нафтних и гасних шкриљаца постао је златна грозница 21. вијека, доносећи са собом десетине милијарди долара прихода и стотине хиљада нових радних мјеста у Сјеверној Дакоти и у Великим равницама САД.“Економија, која је прије 150 година била колијевка нафтне индустрије, суочила се у једном тренутку са нечим што је изгледало као неповратни пад производње, да би се одједном поново нашла у центру новог нафтног бума“, наводи ИЕА.
Док је Канада дуго била један од водећих извозника енергената, раст производње нафте из шкриљаца је био велики изазов за САД, које би се, према прогнозама ИЕА, у наредних пет година могле преобратити од највећег свјетског увозника нафте у највећег извозника „црног злата“. Према прошлогодишњим прогнозама ИЕА, САД би до 2017. године могле постати највећи свјетски произвођач нафте захваљујући шкриљцима.
ИЕА, такође, прогнозира да би сјеверноамеричке залихе могле порасти за 3,9 милиона барела нафте дневно до 2018. године.
