Технологија и Наука

Гугл ствара навећу дигиталну библиотеку

goooooogle_560_300

Федерални апелациони суд у Њујорку вероватно ће се изјаснити позитивно у вези са идејом Googleа о стварању највеће дигиталне библиотеке на свету – ако је судити по оном што се могло чути на рочишту по жалби те компаније у њеном спору са Ауторским удружењем САД.
Трочлано судско веће разматра Googleову жалбу на прошлогодишњу судску одлуку по којој се тужба, које је Удружење поднело у име појединачних аутора због дигитализације њихових књига, сматра тужбом читаве бранше.

На најновијем рочишту у осмогодишњем судском спору, двојица од тројице судија су се одмакла од разматрања уско постављеног правног питања, усредсредивши се на вредност читавог Googleовог подухвата, и о њему су изнели врло позитивно мишљење.

Резултати Googleовог програма дигитализације већ су видљиви у форми 20 милиона књига које се могу наћи на Интернету или у целости или у одломцима – у зависности од тога како су ауторска права регулисана и каква ограничења постављају издавачи.

Судија Пјер Ливал (Пиерре Н. Левал) је рекао на рочишту да дигитална библиотека представља „огромну предност“ за „можда многе“ ауторе који би желели да Google, творац највећег веб претраживача на свету, нуди одломке из њихових књига потенцијалним купцима.

Судија Барингтон Паркер (Баррингтон) указао је на „енормну друштвену корист“ која би могла проистећи из тога да неко из своје куће дође до књиге коју жели уместо да иде на пут до неке удаљене библиотеке.

Ливал је омаловажио тврдњу адвоката Удружења да би потенцијални купци након читања довољно одломака из књиге могли да одлуче да је – не купе.

„И рецимо да потрошите неких 780 сати радећи то, уштедећете четири долара“, рекао је Левал, додавши да је скептичан у погледу могућности да милиони Американаца употребе исти метод само да би „сачували 13 долара колико би платили за целу књигу“.

Ливал је указао и на „логику ствари“, по којој би аутори истраживачких радова, жељни да ти радови допру до других истраживача, били срећнији да Google дигитализује оно што су написали него да добију од те компаније „неколико долара одштете, због стављања свог дела у Googleову базу података“.

Ауторско удружење тражи по 750 долара одштете за сваку књигу коју је Google до сада дигитализовао, што би ову фирму могло да кошта више од три милијарде долара, рекао је Googleов адвокат.

Судије су рекле да можда неће донети одлуку о статусу тужбе у име целе бранше све док се не оцени да ли Google користи књиге на „фер начин“ тиме што на Интернету нуди одломке и упућује потенцијалне купце да купе књигу на другом месту.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *