Нема никавих изјава ни коментара поводом потеза српског државног врха око КиМ. Вучић и Дачић могуће код Путина око Ускрса. Председник Николић у Москви 21. маја
Епилог преговора представника Београда и Приштине који опредељује будућност Срба на Косову и Метохији, није до сада коментарисао ниједан руски политичар. То не значи да руски дипломати и политичари не прате какве потезе вуче српско руководство. Председник Србије Томислав Николић ће 21. маја, како је већ најављено, стићи у Русију на позив председника Владимира Путина. Осим што је информисао руског амбасадора Александра Чепурина о споразуму који је у Бриселу постигнут са представницима Приштине, председник Србије је и послао писмо Путину.
Пре доласка Николића у Русију 21. маја, око Ускрса би, како се говори у политичким круговима у Москви, могла стићи српска “извидница”, тандем Вучић-Дачић. Та ванредна “тајна” посета, ако до ње заиста дође, требало би да има консултативни карактер јер се премијер Дачић недавно у Москви састао с председником Путином и премијером Медведевом.
Русија је до сада била највернији српски савезник у борби за очување Косова и Метохије, па се само по себи намеће питање: шта заправо значи то ћутање руских политичара. Да им се свиђа договор, они би већ јавно изнели став. Један од руских политичара са којима је разговарао дописник “Новости” рекао је да у таквој ситуацији “нема шта да се каже”. Поготово су заћутали они који су јавно критиковали бившег председника Тадића и били на неки начин лобисти садашњег председника Николића. Поготово они руски политичари и аналитичари који су се разочарали у Николића, сада не желе да коментаришу договоре Београда и Приштине.
“Бриселски договор је пораз и руске дипломатије, јер су после избора Николића руски дипломати говорили о посебним односима са новим председником Србије који у спољној политици има и руски вектор”, пише у коментару агенције “Регнум”, који се у много чему поклапа са мишљењем велике већине московских експерата за Балкан.
Ових дана много пута смо чули реченицу: Био је у праву министар Сергеј Лавров када је у Думи рекао “не можемо ми бити већи Срби од Срба”. Последњи руски званичник који је говорио о преговорима Београда и Приштине био је Андреј Маслов, директор четвртог департмана Министарства спољних послова Русије који покрива Балкан. Да подсетимо:
– Суверено је право српског руководства да тражи решења излаза из садашње ситуације. Русија је спремна да прихвати било коју одлуку руководства у Београду, рекао је Маслов. Он је заправо поновио познати став највишег руководства у Кремљу.
Сада се боље разуме помало нервозна реакција премијера Медведева после преговора са Дачићем када је на питање дописника “Новости” “како ће Русија помоћи Србима” рекао: “Испада да би Русија требало да буде више заинтересована од самих Срба за одбрану Косова”.
Како ће се догађаји на Косову и Метохији одвијати даље, у Москви, не само политичари већ и аналитичари, не желе да прогнозирају. Једино понеки коментатор, попут Дмитрија Семушина из агенције “Регнум”, са цинизмом поручује да “руским дипломатима остаје да причају о сувереном праву Београда да одлучује, а једино ће корист имати нови руски млади дипломати кад се буду отварала радна места у новом дипломатском представништву у Приштини”.
