Политика Томислава Николића је недосљедна јер је то политичар који је направио највећи могући заокрет у својим ставовима, сматрају аналитичари у Србији.
Предсједник Србије Томислав Николић рекао је у интервјуу за БХТ1 да су за њега Срби из Републике Српске Босанци и извинио се због злочина које је у БиХ, у име српског народа и државе, починио било који појединац.
ИЗЈАВА
Послије бурних реакција у региону због Николићевих ставова објављених дјелимично на интернету, БХТ је у четвртак емитовала интервју, иако је то било планирано за 7. мај.
– Клечим због тога, ево клечим и тражим помиловање за Србију због злочина који је извршен у Сребреници. Извињавам се за злочине које је у име наше државе и нашег народа учинио било који појединац – навео је Николић.
Аналитичари подсјећају да је Николић био тај који је упућивао најжешће критике на рачун бившег предсједника Србије Бориса Тадића за свако његово извињење.
– Веома је опасно кад се председник једне земље извињава другој у име свог народа. То је обично додворавање које и личи на америчког плаћеника, изјавио је Николић 7. децембра 2004. коментаришући извињење Тадића у Сарајеву за злочине почињене у ратовима на простору СФРЈ.
Кроз неколико дана, слично је говорио и за скупштинском говорницом.
– Наиме, нигде у Уставу не пише да се председник Републике у име грађана Србије некоме извињава. То што је урадио Борис Тадић, могао је да уради у своје име, у име своје политичке странке. У име народа и у име грађана председник Републике не сме да се извињава – рекао је 13. децембра 2004.
ДОСЉЕДНОСТ
Портпарол ДС-а Александра Јерков рекла је да ДС нема проблем са тим да неко ради на побољшању односа у региону.
– И сами смо почели тај посао, били критиковани, понајвише од оних који су данас прихватили ту политику – рекла је Јерков и подсјетила на Николићево понашање када је Тадић одлучио да се извини.
– Николић грађанима дугује извињење да ли је грешио тада, да ли сматра да је политика коју је тада водио била погрешна или никада није искрено мислио те ствари које је говорио или не мисли оне ствари које говори данас – рекла је Јерков „Гласу Српске“.
Предсједник Напредног клуба из Београда Чедомир Антић веома је оштар у реакцији на Николићев интервју.
– Очигледно је да Николић није довољно компетентан да обавља дужност шефа државе. Према члану 13. Устава Србије, Србија има дужност да развија односе са Србима у региону, а како се то развија ако се каже да су Срби у БиХ Босанци – упитао је Антић.
Он је „Гласу Српске“ рекао да је Николићево извињење, у ствари, гаф човјека који по сваку цијену жели да остане на власти.
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да се не може ни случајно говорити о политичкој досљедности Николића.
– Од њега се доследност није могла ни очекивати, јер је Николић човек који је направио највећи могући преокрет у својој политици – рекао је Вукадиновић додајући да су њемачки парламентарци тражили јасан став према „геноциду у Сребреници“.
– Николић се у жељи да им изађе у сусрет извинио због злочина и то је резултат политичке неспретности и гафа – рекао је Вукадиновић и додао да сматра да је називање Срба у БиХ Босанцима више некаква „шала, него што показује Николићев заокрет ка унитарној БиХ“.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић извињење Николића види као ревизију његових политичких ставова.
Социолог и некадашњи функционер ЛДП-а Весна Пешић подржала је Николићево извињење, које сматра „напретком и процесом опамећивања, који грађани треба да подрже“.
Министар иностраних послова Косова Енвер Хоџај написао је на „Твитеру“ да је „извињење српског предсједника за ратне злочине у БиХ важно, али и да Николић треба да се извини за ратне злочине под покровитељством српске државе на Косову“.
КЛАЈН
Лингвиста Иван Клајн казао је да нигдје у Европи, осим у Србији и БиХ, не постоји национална ознака која би била пандан терминима „Босанац“ и „Србијанац“.
– До тога није дошло у Хрватској (Хрваћанин) и Албанији (Албањанин) из политичких разлога, јер се тамо више инсистирало на етничкој монолитности – рекао је Клајн.
Подстакнут изјавом предсједника Србије Томислава Николића да су Срби из РС „за њега Босанци“, Клајн је навео да је појам „Босанац“ вјероватно формиран у вријеме Аустроугарске и да нема исто значење и тумачење као назив „Србијанац“, који је настао из сасвим других разлога.
Лингвиста је појаснио да су Срби као народ били изузетно измијешани са другима и да је та такозвана „тигрова кожа“ утицала на формирање појмова.
