Стручно гласило Археолошког института Америке, часопис „Археологија“, саставио је листу 10 најзначајнијих открића у 2012. која обухватају најразличитије аспекте живота наших предака – од сахрањивања у Мексику и исхране неандерталаца до чудовишних мумија у Шкотској и најстаријег „сликарства“ у Европи.
Археолошка отркића која су обиљежила 2013. годину
У мајанском граду Ел Зоц археолози су пронашли спектакуларне штуко маске из периода 350. до 400. године. Пет маски налазило се на врху Ел Диабло пирамиде подигнуте у част оснивача краљевске династије града. Маске су биле јарко црвене и представљале су више божанстава укључујући и бога сунца у неколико његових фаза док путује преко неба као и Венеру и друге планете.
„То је небеска симфонија. Сунце је уско повезано са мајанским краљевима и ове маске славе ту везу“, рекао је археолог Стивен Хјустон са Браун универзитета.
У пећинама Шпаније, археолози су пронашли остатке зуба неандерталаца и анализом утврдили да су људски преци конзумирали биљке које имају медицинско дејство. Истраживање је показало да су неандерталци највјероватније удисали дим биљака или их јели – сирове или куване, нарочито камилицу.
Дрвени штап из јужноафричке пећине Бордер стар 24.000 година садржи најраније доказе коришћења отрова. Штап је, истина, пронађен 1970-их, али су нове хемијске анализе откриле трагове отровних биљака. Археолози вјерују да су штап користили тадашњи ловци културе Сан како би нанијели отров на своје оружје и тако савладали већи плијен.
У Темпло Мајору у Мексику, који је био центар астечке цивилизације, археолози су научили нешто о сахранама у царству када су пронашли више од 1.000 чврсто упакованих људских костију као и један цијели скелет жене са лицем надоле и лијевом руком ослоњеном на леђа а десном на стомак. Кости су посљедица масовног жртвовања спроведеног по завршетку важне фазе у изградњи храма.
Откриће колекције 75 ексера у близини града Хермескеил на југозападу Њемачке помогло је њемачким археолозима да идентификују привремени римски војни камп из времена 50. године прије нове ере. Камп је био смјештен у близини великог келтског утврђења како би Римљани могли да врше притисак на локалне поглавице умјесто да их јуре по земљи.
У близини Сержака у Француској, археолози су пронашли један од најстаријих примјера европског „сликарства“ – урезану представу вулве стару око 37.000 година. Цртеж су урадили најстарији модерни људи у Европи, припадници Ауригнацијанске културе.
Грнчаство и керамика били су од изузетне важности са сакупљаје, чување и кување јела и самим тим важни за развој људске културе и понашања, а све до недавно вјеровало се да се грнчарство развило током неолита, прије око 10.000 година.
Археолози су међутим пронашли најстарије познате остатке грнчарије на свијету у провинцији Џинагси на југозападу Кине. У пећини Ксијанрендонг пронађени су комади посуда за које је анаилзом утврђено да су стари око 20.000 година.
Мумије су прилична ријеткост у Европи, али су стручњаци на шкотском острву Јужни Уист, на локалитету из бронзаног довба пронашли пар 3000 година старих костура – женски и мушки – који су мумифицирани како би се спријечило њихово пропадање.
„Ово је први јасан доказ да је мумифицирање, које је било распрострањено током историје, спровођено и у бронзаном добу на Британским острвима“, рекао је археолог Мајк Паркер Пирсон.
Даљом анализом утврђено је, међутим, да торзо, лобања, врат и доња вилица мушког скелета припадају тројици мушкараца, док је женски скелет састављен заправо од женског торза, мушке лобање и руке треће особе за коју се још увијек пол не зна.
На локалитету Кирјат Гат у јужном Израелу археолози су пронашли прави ковчег са благом препун накита и новчића. Вјерује се да је овај „штек“ направљен током побуне Бар Кокба коај је трајала од 132. до 135. године.
Ријеч је о једној од највећих побуна Јевреја против Римљана. Благо је било закопано у близини дворишта једне древне зграде и очигледно је да се власник никада није вратио по њега.
Египтолог Јан Тристант, са универзитета Маквери у Сиднеју, „нањушио“ је мистерију читајући извјештаје из 1914. са ископавања на египатском гробљу Абу Раваш из периода прве династије, када је у једном поменут дрвени под – детаљ који ниједан други археолог није помињао.
Испоставило се да је ријеч о најстаријем броду пронађеном у Египту, шест метара дугом пловилу из 2950. године прије нове ере. Брод је очигледно играо улогу у сахрани власника гробнице, високог званичника, што је неуобичајено за Египат гдје су бродови коришћени само за краљевске сахране.
