Навршава се 69 година од највећег савезничког бомбардовања Београда у Другом свјетском рату 16. и 17. априла 1944. године.
Бомбардовања Београда априла 1944. била су у изузетно разорна, према бројним тумачењима разорнија од њемачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свјетског рата у Југославији. Истина, бомбардовање је вршено са великих висина, отуда и знатна непрецизност.
Евидентирано је да је само током та два савезничка ваздушна напада погинуло 1.160 Срба цивила и 18 Нијемаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника пријестолнице.
Првог дана бомбардовања, 16. априла 1944, на православни Ускрс, бачено је на Београд више од 1.500 тона бомби, наводно с циљем уништења војних и привредних објеката и зграда у којима су смјештени Нијемци.
На Ускрс, 16. априла је погођено и породилиште у Крунској улици, гдје је смртно страдало и неколико тек рођених беба. Разрушено је и једно обданиште, знатно оштећени Трг Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Жељезницка станица, Народно позориште.
Другог дана бомбардовања 17. априла 1944. пошто су савезнички бомбардери непрецизно циљали мостове, савске докове и жељезнички чвор, велика разарања претрпио је и концентрациони логор Сајмиште. Потпуно је уништен највећи павиљон у којем је била смјештена већина заточеника. Број страдалих, креће се од 80 до 120, док је број повријеђених био знатно већи.
Америчко ратно ваздухопловство и авијација осталих западних савезника почели су систематски да бомбардују градове у Србији, па и другим крајевима Југославије, од 20. октобра 1943. године, када се неколико десетина авиона бомбардера устремило на Ниш, а тај град је до краја рата њихова мета био још 14 пута. Београд је бомбардован у 11 наврата.
